Незаборавник
Гроф Клаудије Флоримунд Мерси, војни гувернер Баната од 1718. до 1733. године
ПОШТО ЈЕ ПРОТЕРАО ТУРКЕ И ИЗ ПАНЧЕВА, ЗАПОЧЕО ЈЕ…
• Новембра 1716. године Турци се повлаче из Панчева, а у град улази гроф Мерси са својом војском • Мерси касније постаје царски управник нове покрајине и његовим реформама започиње развој Панчева и целог Баната
У историји Панчева, дугој више од осам и по векова, не велики број личности су својим радом успеле да овај град донекле усмере путем развоја. У веома бурној историји овог јужнобанатског града и целог Баната током 18. века и смена царских власти, од османлијске до хабсбуршке, једна од њих је свакако и аустријски гроф Клаудије Флоримунд Мерси, кога је та иста непредвидива историја, судбина и војничка каријера, пре свега, довела у ове крајеве.
Гроф Мерси је рођен 1666. године у војничкој породици и већ са 16 година и сам је кренуо путем те традиције – нашао се у царској аустријској војсци, која је у то време водила низ локалних сукоба по Европи, од Француске и Италије па све до Балкана, где су се рат и мир са Турцима смењивали великом брзином. Својим учешћем у борбама са турском војском током прве деценије 18. века, гроф Мерси је у друштву свог претпостављеног и много познатијег пријатеља, принца Еугена Савојског, стигао и у овај део Балкана. Под командом принца Еугена, гроф Мерси, као коњички генерал учествује у борбама са Турцима и ослобађању више места на тлу данашње Војводине, од Петроварадина и Панчева па све до Темишвара, данас једног од највећих румунских градова. Током ових ратних година, гроф Мерси највише напредује у својој војничкој каријери, од пуковника 1702. године до коњичког генерала 1716. године. После више од деценије и по управљања Банатом, гроф Мерси се враћа својој војничкој дужности 1733. године и убрзо и гине у борбама код Парме у Италији, као царски генерал-фелдмаршал.
Принц Еуген је већ почетком ратних операција против Турака међу својим официрима тражио некога ко би био достојан, али и способан да води новоослобођене територије “на корист царског дома и за добробит поданика”. Избор је коначно пао на грофа Мерсија јер је он, по мишљењу Еугена Савојског, таква личност која због свог војничког васпитања и части не би могла узурпирати власт, већ би успешно могла извршити тај сложени задатак увођења сређеног правног поретка на којем је Царевина инсистирала.
СТАРОСЕДЕОЦИ И ДУДОВИ
У бројним местима широм Баната подигнуте су плантаже дуда, а за њихово уништавање је била запрећена смртна казна што је било примерено тадашњем кутурном нивоу староседелаца. Историја је забележила да је гроф Мерси неколико пута наредио извршење оваквих казни, а сви управници и кнезови су посебно морали водити рачуна о тим засадима дуда.
Мерси, иако не претерано срећан због нове дужности, ту одговорност преузима на себе али не заборављајући своје војничке дужности, после освајања Темишвара а касније, августа 1716. године и Петроварадина, наставља да ради на припремама за даље борбе. Ускоро стиже и наређење да се иде са нападом на турске снаге у преосталом делу Баната, како би се они коначно истерали, а локално становништво уверило да је повратак немогућ. Панчево се 4. новембра те године без борбе предаје војсци грофа Мерсија, а и освајање Нове Паланке за грофа Мерсија није био нимало тежак задатак. Наредне године, он активно учествује и у опсади Београда где је одиграо стратешки важну улогу, чији резултат је освајање града 22. августа. У том периоду стиже га једна од несрећних околности које су га, по оцени бројних историчара, пратиле током живота – Мерси доживљава мождани удар од кога се готово чудом, како је приметио принц Еуген, веома брзо опоравља.
Завршетком овог рата и потписивањем Пожаревачког мира 1718. године између Османлијског царства са једне и Хабсбуршке Монархије и Венеције са друге стране, све ослобођене територије се организују у нове аустријске покрајине: на тлу Баната је формиран Темишварски Банат, нова покрајина чији главни град постаје Темишвар. Немачи језик постаје званични језик новоформиране покрајине, а она даље бива подељена у 12 дистрикта од којих је сваки имао свог управника и главни град. Како је током рата и планирано, указом о организацији Покрајине из априла 1718. године за гувернера Баната постављен је гроф Клаудије Мерси. Под његовом управом било је и три дистрикта у освојеном делу Србије. Свако село у Банату је имало свог кнеза који је обједињавао функције управника села и месног судије, а кнезови су одговарали оберкнезу, надлежном за више села. Поред њих, установљен је и известан број државних, царских службеника. Панчево тада и званично добија име Чомва.
И поред дужности гувернера Баната, гроф Мерси и даље учествује у борбама аустријске војске. Током 1719. године он учествује у борбама на Сицилији против Шпанаца и после почетних неуспеха своје војске, Мерси доживљава исти мождани удар као и током борби за Београд. После опоравка, гроф Мерси се сукобљава са другим аустријским официрима око командовања царском војском и после препуштања војске Напуљској краљевини, он се маја 1720. године коначно враћа у Банат. Тада започиње важан посао уређења управе у покрајини после чега и Панчево и његова околина па и цео Банат више неће бити исти.
Треба поменути да је Панчево тих година било мала варошица са око 70 кућа, а да је његовим освајањем одмах почела изградња војне тврђаве, што је био главни војни и стратешки императив аустријске војске, али и темељ на којем се ова варошица кренула развијати. Чомва постаје средиште дистрикта, добија право одржавања вашара, а среда је одређена као пијачни дан. Убрзо је у овој варошици установљено бродарско, а касније и поштанско звање. Тада и католичка црква почиње вођење матичних књига.
НОВА БАРСЕЛОНА
Гроф Мерси је у оквиру “каролинске” сеобе успео да у ове крајеве доведе и насељенике из Шпаније. Они су населили Бечкерек којем су дали име Нова Барселона. Ипак, то се име није одржало као ни Шпанци у Банату: насељеници нису могли дуго издржати тешка испарења из околних мочвара која староседеоцима Србима нису представљала проблем.
Развој Баната, а тиме и тадашњег Панчева, који је гроф Мерси у име Монархије започео, подразумевао је колонизацију. У тим новим, ослобођеним територијама један од најважнијих циљева царске власти било је насељавање при чему су Немци-католици имали право насељавања у зидинама банатских градова, док су остали народи, попут Срба, Грка и других који су тада чинили домаће становништво, били виђени само за становнике предграђа. То су смернице које су добили и гувернер Тамишког Баната и управитељи дистриката.
Већ 1720. године Чомву насељавају Срби из околине Темишвара, а организовано, теретним бродовима, у град стиже и немачки живаљ. Тада настају Горњи и Доњи град: први су населили Срби док Немци насељавају Доњи град, јужно од тврђаве. Горњи град су чиниле куће од дрвета, распоређене по неправилним, неуређеним улицама, док су Доњи град чиниле куће од плетара са тршћаним крововима. У граду је већ тих година већ радила солара, граде се житни магацин и државни млин, а 1722. власти издају дозволу Абрахаму Кепишу, Јеврејину из Чешке, да отвори пивару која ће касније постати симбол Панчева. Поред тога, 1721. године изграђена је и зграда управитеља дистрикта.
Гроф Мерси је, налик својој војничкој каријери, и у овом послу желео што боље резултате. То је разлог зашто је написао и Уређивачки нацрт, документ који је одобрио цар Карло VI и који му је био водиља у управљању реформама Темишварског Баната. Проблем над проблемима, настањивање Баната, гроф Мерси је решио веома брзо, у првим годинама своје управе ову територију населио је велики број насељеника из свих делова Европе, Немачке, Италије, Шпаније и то највише оних који су могли допринети развоју покрајине, искусним земљорадницима и занатлијама. Идеја да се шумско, мочварно земљиште култивише, претвори у плодно пољопривредно тло је била основна Месијева идеја. Развојем пољопривреде развиће се касније и привреда, индустрија, култура и уметност, сматрао је он и није погрешио. Искуство земљорадника насељеника и прилагођавање гајење одређених култура климатским условима, упознавање домаћег становништва са начином узгајања житарица и виноградрством, подела садница воћа и поврћа, усмеравање ка гајењу оних култура које су неопходне развоју свиларства, односно, производње свилених и ланених тканина, све су то мере које је Мерсијева власт подузела како би Банат кренуо ка развоју.
Мерси ће остати упамћен и по изградњи Бегејског канала од Великог Бечкерека (данашњег Зрењанина) до Темишвара чиме је укроћено мочварно земљиште, а отворени речни путеви којим су производи из Баната стизали на светско тржиште. Увођење кривудавог Бегеја у уређено корито и његово повезивање са Тисом и даље Дунавом отворили су могућност превоза робе теретним бродовима чиме је зачет и касније веома значајан транспортни саобраћај у Банату. У многим местима попут Темишвара, Мерсијева власт изградила је фабричке четврти у којима су бројне занатлије – ковачи, млинари, гвожђари започели своје послове што је постало основа на којој ће се касније развити индустрија. А како је власт власт, мислила је и на своју одбрану па су међу многим управним зградама, грађене и касарне од којих су многе и данас читаве и сведоче о бурној историји ових крајева.
Гроф Мерси је на месту гувернера Баната дочекао и нови рат монархије са Шпанијом и Француском 1733. године. Он је тада као фелдмаршал постављен за главнокомандујућег аустријских снага и веома брзо, крајем те године напушта Банат и одлази пут Јужног Тирола. Доживевши још један мождани удар, гроф предаје команду и одлази на лечење почетком 1734. године. По повратку поново преузима команду и у нападу на француске трупе 29. јуна у Парми бива погођен са два куршума и гине.
Гроф Клаудије Мерси сахрањен је у Италији а по његовој жељи, његово срце је три године касније пренето у родну Лорену где је сахрањено у капели његових предака. Његовом смрћу прекинут је и његов пројекат реформисања и изградње Темишварског Баната, али оно што је овај аустријски царски генерал учинио за ову покрајину представљало је основу на којој су се многи банатски градови годинама касније расли и развијали се.
Илић В.
(Сва права задржава Старт 013)
