Културна добра
јужног Баната
Остаци ковинске тврђаве – истраживање и заштита значајног непокретног културног добра
СРУШЕНА ЈЕ ПОСЛЕ БЕОГРАДСКОГ МИРА
• Завод за заштиту споменика културе у Панчеву вршио је истраживања на простору куле ковинске тврђаве 2004. године и у периоду од 2020. до 2023. године, а шта је све пронађено и урађено, о томе за Старт 013 пише Јасна Јованов, археолог – конзерватор
Средњовековни град Ковин подигнут је на левој обали Дунава, на узвишењу које доминира ширим простором и уједно представља природну заштиту и мостобран преко реке. Могло му се прићи само узвишеном лесном гредом којом се данас пружа урбано језгро савременог града. Захваљујући свом геостратешком положају, у античком периоду чувало је северну границу од упада варвара, док је у средњем веку, ковинско утврђење представљало значајну одбрамбену тачку јужне границе угарске државе због најповољнијег прелаза преко Дунава. Значај Ковина за одбрану јужне границе Угарске државе условио је да постане развијено градско насеље које помињу историјски извори и које је са мањим прекидима трајало током целог средњег века (XII-XV). Око ковинског утврђења водили су се чести сукоби између Угара, Византинаца и Турака, све до његовог рушења одредбом Београдског мира 1739. Изглед основе утврђења, односно његове најмлађе фазе, сачуван је на Марсиљијевом цртежу из XVIII века. Чинила су га два дела одвојена одбрамбеним јарком. Јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика. Данас се још једино виде темељи зидова куле са контрафорима и мањи део бедема. Северни део утврђења је правоугаони простор димензија 130 х 150 m, чији се остаци могу пратити на западној и северној ивици платоа. Улаз у овај део утврђења налазио се на средини северног бедема. Мања заштитна и сондажна истраживања вршена су на простору тврђаве 1968. и 1986.
Завод за заштиту споменика културе у Панчеву вршио је истраживања на простору куле ковинске тврђаве 2004, и у периоду од 2020. до 2023. године, која је финансирала Туристичка организација Општине Ковин. Археолошки је, 2020. године, истражено 90 m2 и рашчићена је површина око јужног зида и изнад 2 контрафора са јужне стране куле површине 70 m2. У току радова констатован је део очуваног зида од опеке, на темељу од масивног ломљеног камена, везаног кречним малтером. који се пружао од западног контрафора, у правцу североистока, ширине 1,70 m. Део зида улази у северни профил квадрата, а део се ломи у правцу истока и пружа ка контрафору са источне стране куле. Крај зида, тј. северни део зида није у потпуности истражен, улазио је у профил ископа. Очувани део темеља куле се степенасто спушта ка унутрашњости куле. За градњу је коришћено више различитих врста камена у највећој мери гнајса, и мало гранита и пешчара.
Археолошка ископавања 2021. године, почела су у октобру. Истражено је 60 m2 и скинут је дебљи слој насуте земље изнад источног зида и изнад 2 контрафора са источне стране куле површине 20 m2. Отворене су две сонде – археолошка ископа, свака површине 5 х 6 m, северно од сонди из кампање 2020. године. У сонди 4, констатован је темељ, зидан од камена, са местимично очуваним слојем опеке на камену и два контрафора, од којих један улази у профил, и има очуваних седам слојева опеке изнад темеља од камена. У сонди, у делу изван контрафора и темеља, у рушевинском слоју, констатован је велики број керамичких налаза, животињских костију, рибљих крљушти и лоше очувано дрво. Испод овог слоја, консатована је делимично очувана, подница од ломљене опеке. У сонди 5, констатован је контрафор и део зида од ломљеног камена, везаног кречним малтером. У рушевинском слоју, у централном делу сонде, нађена је једна очувана римска опека. Нађен је велики број керамичких налаза, животињских костију, рибљих крљушти.
У току кампање 2022. године, отворена је сонда 6 површине 7,5 х 6 m, северно од сонди 4 и 5 из кампање 2021. године. У сонди 6, констатован је велики број керамичких налаза, животињских костију као и лоше очувано дрво.
Ископавања су настављена у сондама 1, 2, 5, које су отворене у кампањи 2020. односно 2021. године. У сонди 1 скинут је један откопни слој и констатована је велика количина шута као и керамички налази и животињске кости. Један откопни слој је скинут у сонди 2, у ком су констатовани керамички налази и животињске кости и дебљи слој малтера. У сонди 5 је констатован објекат 1, у виду јаме, у коме је констатован обрушени камен и велика количина покретног археолошког материјала, керамике, метала, животињских костију и рибљих крљушти.
У делу куле, изнад источног зида и контрафора налазио се дебљи земљани насип. Уклоњена је земља и зачишћен је зид са контрафорима и том приликом је откривен део млађег зида од ломљеног камена, везаног кречним малтером.
Приликом ископавања нађена је велика количина покретног археолошког материјала, највише керамике и животињских костију. Керамички материјал припада периоду средњег века, 17-19. века и нешто мање материјала из периода праисторије- бронзано доба. Пронађен је и већи број посебних налаза (Ц налаза): метални тучак, узенгије, керамички жетони, коштане алатке, амулет, тегови од опеке, метални налази и др.
Завод за заштиту споменика културе у Панчеву је у току октобра и новембра 2023. године реализовао пројекат „Хитне интервенције на обезбеђењу темеља куле ковинске тврђаве“ и документовао стање локалитета пре и после извођења радова, а према Стручном мишљењу о стању ковинске тврђаве, са предлогом мера санације и обезбеђења њених остатака, који је израдио Грађевински факултет у Београду 2021. године, а финансирало Министарство културе Републике Србије.
Санацијом лесних наслага испод темеља кула заустављена је даља деградација леса и створили су се услови за наставак радови на археолошком ископавању, који ће омугућити радове на конзервацији и касније презентацији веома значајног средњовековног утврђења.
Kонзервација и делимична реконструкција куле биће планирана на основу добијених резултата истраживања, са уређеним прилазом и садржајем, како би постали доступни како стручној јавности, тако и житељима Ковина и туристима.
