Разговор с поводом

Никола Адвигов – Амиго, тренер млађих категорија Рагби клуба Динамо 1954 Панчево

РАГБИ ЈЕ, ПРЕ СВЕГА, НАЧИН ЖИВОТА

• Мени је најбитније кад видим да се моји играчи максимално труде и дају 100 одсто себе на терену и кад побеђујемо и кад губимо, али посебан успех који ме је обрадовао јесте када су кадети освојили титулу првака државе

Пре него што је почео да се бави тренерским послом, Никола Адвигов, познатији као Амиго, био је рагбиста првог тима панчевачког Рагби клуба Динамо 1954, као и сениорске репрезентације Србије.

Кадети РК Динамо 1954, чији је он тренер, најбољи су млади рагбисти у Србији, вишеструки прваци Србије, што је био и повод за овај наш први разговор са њиховом успешним тренером.

-Тренерским послом почео сам да се бавим пре 6 година, када је тренер млађих категорија морао да одсусутвује са тренинга. Тада су он и стручни штаб попричали и дошли до закључка да им треба једна одговорна особа која ће бити прво, помоћни тренер, па тренер, а ако се добро покаже, а пошто сам се показао више него добро, та особа сам био ја – започиње своје представљање наш саговорник, додајући да је све почело после промоција рагбија по школама, после чега је дошао и на први тренинг РК Динамо 1954.

Да би се био успешан тренер, Амиго каже да најважније „бити посвећен спорту, али и играчима, како би се они осећали да су најважнији, јер тренер мора да буде и психолог, и родитељ, и брат, и пријатељ, пре свега.

-Знате како рагби није само спорт, рагби ја начин живота како ми волимо да кажемо, рагби се разликује од других спортова по томе што код на има 15 различитих позиција на терену и било која грађа и конституција тела може да пронађе своју сврху и позицију на терену. Наравно, има сличних позиција, али није битно да ли си висак или низак, буцкаст или мршав, јер постоји позиција на којој мозеш да се доказеш и показе , и наравно, да буде најбољи – појашњава Никола Адвигов шта је рагби у својој суштини, а и како бити најбољи, напомињући да, осим воље, треба бити и храбар, а поред тога, и волети такав начин живота и уживати у њему.

-Мени је најбитније кад видим да се моји играчи максимално труде би дају 100 одсто себе на терену и кад побеђујемо и кад губимо, али посебан успех који ме је обрадовао јесте када су кадети освојили титулу првака државе, а те године, од 25 играча, за репрезентацију је играло 16 играча из мог тима и као репрЕзентација победили смо на интернационалном турниру – истиче тренер Амиго, пријатељ спорта, посебно рагбија и посебно својих рагбиста, а рече да је пријатељ најважније, значи да то Амиго и није случајно.

Осим успеха на такмичењима, Амига радује кад види да су „играчи сложни, да брину једни о другима, што на терену, што ван њега, а најважније да одрастају као добри и успешни људи.“

Што се тиче будућих планова, Никола Адвигов каже да су ониу „велики, али да се се до њихове реалиазције стиже само напорним радом ,и кад је најтеже да се тек тада највише запне, јер је најважнији план да се следеће сезоне нападну сва прва места у свим кадегоријама, и, зашто да не, и стигне до њих.“

И за крај, ради примера, замолили смо нашег саговорника да нам каже који су то играчи који највише испуњавају његове жеље и захтеве.

Међу сениорима то су: Иван Востић, Стефан Драмићанин, Душан Гавриловић, Огњен Востић, Милан Кузмановић и Данило Бошковић.

Од јуниора споменуо бих Матеју Крчадинца, Лазара Гроздића, Немању Аџића, Милоша Јовића, Филипа Гроздића и Стефана Маркеза.

Од кадета: Николу Петровића, Саву Пармака, Димитрија Предића, Лазара Радуновића, Кристијана Балога.

Од пионира: Алексу Фаркаша, Вукашина Зегарца и Јована Цветковића, а од петлића: Луку Крчадинца и Вељка Топаловића – завршава набрајање Амиго, поручујући свим младима да се баве спортом, како због свог здравља, тако и спортског духа, јачајући тако себе и своју личност, а осим тога, упознаће много нових пријатења, а и пропутоваће светом, јер и то је део спортског живота.“

С. Батало