Црепаја

Место у којем је 1935. године било највише школованих људи у целом Банату

МИЛИСА, ЛАЗАР, ЛУКА, КСЕНИЈА – СВИ ИЛИЈЕВИЋИ!

• Они су били на челу Месног одбора Црвеног крста, на челу женског хора, први свештеник и учитељ, сликарка… а најпознатији црепајачки ђаци били су Михајло Пупин и Урош Предић

• У Црепаји је рођен и први српски хидролог, који је у дан предвидео потоп Сегедина

Црепаја је прво насеље општине Ковачица из правца Панчева, насељено махом  српским становништвом. Поуздани подаци о томе како је је то насеље добили име не постоје, али постоје нагађања да је оно у вези или са властелинском породицом Цреповица или са земљаним судом који се звао „црепуља“ и служио је за печење теста.

Не постоје ни поуздани подаци о настанку овог насеља, иако се оно помиње у чак три историјска документа, Крушевском поменику, Пећком поменику и Пећком кастигу, али нажалост, у ниједном није наведена година. Међутим, како се  на 32. листу записа „Место Будимла в лето 7114(1606)“ помиње 1606. година, а у Крушевском поменику се „Црепаја“ помиње на листу 35, да се закључити и веза Црепаје са том годином.

Као и у околним насељима данашње општине Ковачица, тако се, након ослобођења од Турака, и на подручју садашње Црепаје налазила пустара, са два насеља: Великом и Малом Црепајом, која су због тешких услова за живот, у потпуности опустела око 1700. године, да би седам деценија после почело поновно насељавање, најпре Срба, а тридесетак година касније и Румуна. У Црепаји је тих година живело близу 2000 становника, а у селу је постојала и школа и православна црква, као и Месни одбор Црвеног крста, којим је руководила Милиса Илијевић.

Почетком 20. века, 1905. године, са око 5000 становника, Црепаја је имала статус општине у Ковачичком срезу, и имала је железничку станицу (од 1894), ПТТ везе, Српску православну цркву и чак четири школе.

Године 1937. основан је женски хор, са хоровођом Лазаром Илијевићем, да би три године касније у Црепају стигла и струја.

Иначе, у Црепаји је било више породица са презименом Илијевић. Тако је и први црепајачки свештеник  био Лука Илијевић, који је у Црепају дошао из Иланџе 1774. године, када је у овом месту основано и Православно парохијско звање. Поп Лука је био и први сеоски учитељ, у школи основаној 1777. године.

Црква брвнара постојала све до 1822. године, када је почела градња нове цркве, ове садашње, и то без торња, који је дозидан 1835. године, док је иконостас урађен 1860. године, а урадио га је академски сликар Јован Поповић. Фасада цркве сређивана је 1924. године. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице. Велика Госпојина је и црквена и сеоска слава.

Кад је реч о школству, Црепаја је по томе била и те како позната, томе у прилог иду и резултати истраживања Светолика Д. Миловановића, по којима је Црепаја 1935. године имала највише школованих људи у Банату, а најпознатији црепајачки ђаци били су Михајло Пупин и Урош Предић.

Данашња школа у Црепаји носи име Саве Жебељана, скојевца и учесника НОБ-а, баш као и Дом културе, који носи име Мите Живкова Лале.

Најпознатији Црепајци би су др Лазар Секулић, књижевник, Јован Стефановић Виловски, официр, писац и први српски хидролог (прославио се и по томе што је 11. 2. 1879. предвидео да ће Сегедин бити потопљен 12. марта, што се и тачно тог дана и догодило), Александар Њагул, књижевник, Ксенија Илијевић,  сликарка и педагог…

Од значајнијих манифестација које се одржавају у Црепаји, свакако је најпознатија она под називом „Црепајачки фијакер“, која је установљена 1994. године, а организује је, уз подршку Општине, Коњички клуб „Липицанер“.

Текст и фото: С. Батало

Пројекат „Општина Ковачица – знакови поред пута“ суфинансирала Општина Ковачица.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.