Представљамо…
Маријана Нисић, професорка математике, дизајнерка, ликовњакиња, организаторка…
ТО ЈЕ ТАЈ ПАРАЛЕЛНИ МАТЕМАТИЧКИ СВЕТ!
• Када је циљ јасан и прецизан, за њега се треба на прави начин борити и изборити, и упркос евентуалним препрекама на том путу, све се да превазићи, поготово ако је ту и подршка породице и пријатеља
Још одмалена знала је шта хоће. Можда није знала да је баш то тај пут до успеха, али је знала да треба учити, и научити, а онда је, после основне школе, схватила да је њен пут до успеха онај на коме ће свему томе учити, и научити, друге. И тим путем је одлучно кренула, без застајања.
Међутим, оно што је већ у основној школи сазнала је да њена интересовања и њени капацитети превазилазе границе предвиђене програмом основног образовања. Поготово што се математике тиче. Зато започиње свој, испоставиће се, дуги ангажман у Регионалном центру за таленте „Михаило Пупин“, најпре као основка, потом средњошколка, а потом…
Али идемо редом.
После основне школе, коју је завршила у свом родном Качареву, знајући само за петице, уписује се у панчевачку Гимназију, упоредо настављајући свој „паралелни математички свет“ у Центру за таленте, све више се примичући зацртаним врховима, најбржим корацима.

Пошто је завршила Гимназију, са свим петицама, подразумева се већ, уписује Математички факултет, смер математика и рачунарство, који завршава у најкраћем могућем року са просеком 8,80 а потом и мастер студије, са оценом 9. И брзо стиже до првог циља.
Запошљава се у Основној школи „Јован Јовановић Змај“, као професорка математике, где убрзо, својом непосредношћу, инвентивношћу и комуникативношћу, стиче све симпатије, и ђака, и колега и колегиница.
-Да, од малих ногу желела сам да постанем професор и циљ ми је био јасан још по завршетку основне школе – каже Маријана Нисић, професорка математике, али и дизајнерка, организаторка спортских надметања, по потреби и ликовна уметница…
-Када је циљ јасан и прецизан, за њега се треба на прави начин борити и изборити, и упркос евентуалним препрекама на том путу, све се да превазићи, поготово ако је око вас и подршка породице и пријатеља – напомиње професорка Нисић, истичући да је при свему томе важна и права мотивација, а њена је била и јесте „деца, њихова радост и енергија“, и то она највећа.
После рада у „Змај Јовиној“ школи, Маријана Нисић прелази у Гимназију „Урош Предић“, у којој је већ држала часове полазницима Регионалног центра за таленте „Михаило Пупин“, који је већ увелико познавала као натпросечно успешна основка, средњошколка и студенткиња. Сада је и професорка математике, у врхунски опремљеном кабинету Гимназије, како за ученике те школе, тако и полазнике Регионалног центра за таленте.

Али професорка Маријана не би била то што јесте када би стала на томе!
-Из хобија се бавим и дизајнирањем, тако сам за учитеља Предрага Старчевића, нашег Пеђу, радила редизајн његове књиге „Мостови пријатељства!, а бавим се и дизајнирањем мајица (видeти слику, прим. ред.) са идејом промоције математичких појмова и њихове примене у свакодневном животу – каже наша саговорница, додајући да прати и спорт и да организује спортске турнире, не само за децу него и за њихове родитеље, али и у којима и сама учествује, како другачије!
Поред тих спортских организационих склоности, у којима и сама проверава и свој такмичарски дух, свестрана Маријана није ни ту стала.
Осим што сваке године, на свој креативан и посебан начин учествује у обележавање Дана математике, она је у Змајевој школи била и једна од организаторки познате игре „Escape room“, чија су тема били вирус и Јован Јовановић Змај.
Осим тога, посебна Маријана Нисић је са ђацима исцртавала зидове школе, снимала филмове…
Да, три тачке! Маријана Нисић је то! Знао је директор Регионалног центра за таленте др Драгољуб Цуцић на кога да нас упути, заиста!
С. Батало





















