На кафи са…

Катица Смиљковић, председница Удружења жена „Доловке“

ЖЕНА КОЈА ПОМЕРА СВЕ ГРАНИЦЕ

• Ја сам прошла трновит животни пут, али да ме неко пита, да када бих сад могла да бирам какав бих пут одабрала, рекла бих да ништа не бих мењала, јер сам поносна на своје године проведене на овом и оваквом животном путу

Од пре четири године је председница Удружења жена „Доловке“, најпознатије по штрудлама и њиховој, широм Србије познатој и чувеној „Штрудлијади“, о чему сведоче и бројне медаље и признања за освојена прва места на разним такмичењима.

Али Катица Смиљковић, наша љубазна саговорница „на кафи“, до тада је прошла животним путем, којем би позавидели и многи мушкарци, о женама да и не говоримо.

Са непуне 22 године, силом прилика, у акцији „трбухом за крухом“, отишла је у Немачку, да би после пет година напорног и сваковрсног рада, наишла на мушкарца свог живота. И то како! Њена и његова животна прича су се сусреле на железничкој станици у Београду, где су се, држећи слике у рукама, препознали и кренули заједничким животним путем. Убрзо, Катица се остварила и у улози мајке, па баке, али до звезда је требало прећи много трња.

Али за Катицу ни трње није било трње, јер она је и у њему и преко њега налазила смисао свог постојања и инспирацију за нове животне изазове.

-Радила сам на пијаци, са воћем, да бих после краћег времена отворила и своју продавницу, после шест година положила за возача Ц категорије, потом и за Д, тако да сам возила комби на линијском превозу – прича Катица, додајући да јој остаје жал због неостварене жеље да вози и шлепер.

Из комбија је Катица стигла до прављења зимнице, која, поред штрудли, стиже и до многих пијаца ван Србије, а поред тога није одустајала ни од своје још једне љубави, а то је фолклор, сада већ као – ветеранка.

-Поред свега, посебно ми је драго што сам постала део приче Удружења жена „Доловке“. Од пре четири године сам, с поносом, и „прва дама“ удружења, али наш рад је првенствено тимски, баш као и наши успеси, од којих би посебно истакла нашу јединствену, брендирану Доловачку штрудлу, по којој смо препознатљиве широм света – напомиње, са осмехом одважности и поноса, наша саговорница, додајући да су „Доловке“ осим по штрудли, свуда препознатљиве и по свом ведром духу, по томе „што се са нашег штанда увек шири та позитивна енергија, са пуно шале и смеха.“

Има ли нешто чиме Катица, ипак, није задовољна?

– Оним што неки који би могли да нам помогну не виде нашу пожртвованост и наш рад који краси наше село и што још увек не успевамо да средимо наше просторије онако како бих то ја желела. Месна заједница нам излази у сусрет онолико колико је то у њиховој могућности, баш као и Град Панчево, али су моје жеље веће, јер бих волела да одемо негде у свет и представимо нашу јединствену штрудлу – каже она, са надом да ће јој жеља ускоро бити и остварена.

Питамо Катицу шта би препоручила женама које се још увек двоуме шта и како даље?

– Мислим да свакој жени треба да буде високо рангирани циљ да оствари све што је њеној могућности и да увек позитивно гледа на своју животну позицију.

Не стидите се ниједног посла, остварујте своје циљеве и радите оно што волите и што вас испуњава задовољством жене, а све бих вас подсетила на моје искуство, на мој трновит пут. Али да ме неко пита, да када бих сад могла да бирам какав пут бих одабрала, рекла бих да ништа не бих мењала и пошла – истим путем, јер сам поносна на своје године проведене кроз овај живот – истиче Катица Смиљковић, председница „Доловки“, удружења жена које помера границе.

А Катица их је већ одавно померила!

С. Батало