11. 9. 1989... Синиша Батало, Тодоров унук, тадашњи члан ЦК СКЈ, на откривању споменика Солунцима на Колонији

Досије 013

Како је настала и како се насељавала Колонија у Селеушу

КАКВА РУСИЈА, КАКВА АМЕРИКА, ВАЖНА ЈЕ…

• Три групе добровољаца су стекли право да се населе на селеушку Колонију, а на основу…

 

Место Селеуш (које се тако зове од 1912. године)  припада општини Алибунар. За време Краљевине СХС и Краљевине Југославије носило је назив општине, а Алибунар је имао статус среза, коме је припадала и Општина Селеуш. Од 1945. Селеуш је, уместо општине, Месни одбор, а касније Месна заједница, у Општини Алибунар.

До 1921. године Селеуш  је био настањен искључиво румунским живљем, а до 1. децембра 1918. године потпадао је под суверенитет Аустроугарске монархије, као уосталом цела Војводина.

У Селеушу су  до 1921. године  била само два Србина са својим породицама: један је био трговац Јустин Поповић, са своја три сина: Миланом, Љубом и Николом. Сви они имали су своје породице и сви су становали у заједничкој кући, која се и сада налази на истом месту.  Они су у то време били најимућнији људи  у селу, поред  две породице Румуна: Димитрија Рошуа и Трифу Отоноге. званог „Домну Трифу“. Други Србин био је Петар Црњански, који је у Општини Селеуш радио као бележник.

СПОМЕНИК… са именима српских добровољаца који су учествовали у пробоју Солунског фронта, а потом се населили на Колонију (11. 9. 1989)

Како смо већ поменули, Селеуш и цела Војводина били су до завршетка Великог рата у саставу Аустроугарске царевине, тако да су тадашњи житељи – Румуни, поред свог матерњег, учили и мађарски језик, а знали су само тек по коју српску реч.

Победом српске војске и њених савезника у Првом светском рату, створени су услови за уједињење свих Срба у једну државу, а тиме и за насељавање срспког живља пасивних крајева: Херцеговине, Босне, Лике, Кордуна и других крајева, у богатија подручја, као што је била Војводина.

Први српски досељеници у Селеуш, на Колонију, били су бивши поданици – држављани Аустроугарске царевине, изузев неколико Црногораца.

Зашто су они имали предност у досељавању?

Када су Аустроугарска, а потом и Немачка објавиле рат Србији и војно је напале, у тај рат је мобилисала и војно способне Србе из тих крајева, који су углавном упућивани на Руски фронт. На том фронту Руси су заробили доста аустроугарских војника, међу којима и бројне Србе, међу којима су и досељеници у Селеуш.

Пред одлучујућу битку за ослобођење Србије, па и крај Великог рата,  пробој Солунског  фронта, доста српских официра отишло је у Русију и Америку да позове Србе да се као добровољци прикључе ослабађању Србије. И доста њих се одазвало позиву, многима позив и није био потребан,  јер их мотивисала и прича да ће након ослобођења доћи до уједињења српског народа у једну државу.

Добровољци се могу поделити у три групе:

Прву групу чинили су добровољци, мештани Колоније у Селеушу, који су се јавили из заробљеништва из Русије, а то су: Тодор Батало, Лазар Берат, Васиљ Бјелетић, Михајло Бјелобрк, Симо Вишњић, Митар Војновић, Илија Грба, Алекса Ивошевић, Стеван Илић, Миле Карајловић, Радиша Кларић, Дане Љевнајић, Јован Повић, Милић Поткоњак, Милан Почуча, Ђуро Ћурувија, Рајко Цимеша и Давид Шикић. Интересантно, поред ових Срба, у добровољце се јавио и један Хрват, Стеван Јакопец, који је дошао овде, добио земљу, али се није настанио и не зна се где је отишао. Због свог добровољачког статуса, у Хрватску сигурно не.

ДА СЕ ПРОСЛАВИ… свечани ручак потомака после откривања споменика својим прецима
(11. 9. 1989)

У другу групу добровољаца, а досељеника у Селеуш, сврстаћемо оне добровољце који су оставили своја радна места у богатој Америци и дошли да се боре за уједињење свог народа. То су: Спасоје Бокић, Симо Брниловић, Јован Кукић, Никола Млађен, Илија Слијепчевић, Милутин Папић, Ђуро Повић,  Никола Повић и Симо Стојаковић.

Трећој групи добровољаца, који су се населили у Селеуш, припадају Херцеговци који су до почетка Првог светског рата живели у Херцеговини, а онда се кришом пребацили у црногорску војску као добровољци, и затим, заједно са српском војску учествовали у пробоју Солунског фронта. То су: Бориша Бјелетић, Глигор Бјелетић, Мирко Бјелетић, Петар Братић, Душан Будалић, Божо Вујовић, Лазар Вујовић, Јован Вујовић, Мило Папић и Никола Пајевић.

(наставиће се)

СиБ,  према записима Славка Батала

Пројекат „Алибунар јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Алибунар.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове јединице локалне самоуправе која је доделила средства.