Интервју

Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја Вршац

ЧУВАРИ ВРШАЧКОГ ИДЕНТИТЕТА И КАПИТАЛНА БАЗА ЗНАЊА

• Ми смо једна од ретких установа у земљи која управља са чак три објекта, који су споменици културе од великог значаја: седиштем музеја у згради „Конкордија“, депандансом „Апотека на степеницама“ и Вршачким замком

По професији је историчар, односно, кустос – историчар. Пре него што је 2021. именована за в. д. директора Градског музеја, била је директорка НП „Стерија“ и чланица Градског већа за културу.

Од 11. новембра 2023. Ивана Ранимиров је директорка Градског музеја Вршац, без оног в. д.

— Шта је било пресудно да се определите за позив кустоса-историчара?

-Историја је за мене одувек била питање научне дисциплине и пажљивог ишчитавања материјалних трагова прошлости. Рад на племићким дипломама научио ме је да иза сваког пергамента, грба и печатњака стоји сложен систем друштвених вредности, права и идентитета једне средине. Тај порив да „читам“ прошлост кроз документ и предмет, а затим да је сачувам кроз строге стандарде струке, био је пресудан за мој животни позив.

— Шта је био приоритет Вашег деловања по именовању на директорску позицију?

-Мој приоритет био је успостављање техничке и професионалне дисциплине као темеља за заштиту наслеђа. Први кораци били су усмерени на грађевинске радове на конзервацији и рестаурацији старе зграде у Улици Феликса Милекера, где се налазе наши депои и конзерваторске радионице. Хитно смо решили и питање олука и снегобрана на „Апотеци на степеницама“, како бисмо спречили даље пропадање објекта.

Паралелно с тим, радили смо на унапређењу услова за публику и заштиту у изложбеним просторима, укључујући и увођење паметне LED расвете са сензорима у „Конкордији“, као стандарда који истовремено штити експонате и рационализује потрошњу енергије.

— Шта Градски музеј значи за културу Града Вршца?

-Музеј је институционални чувар идентитета Вршца и његова капитална база знања. Ми смо једна од ретких установа у земљи која управља са чак три објекта који су споменици културе од великог значаја: седиштем музеја у згради „Конкордија“, депандансом „Апотека на степеницама“ и Вршачким замком. То нам даје велику одговорност да те просторе учинимо доступним јавности на највишем нивоу и да истовремено обезбедимо услове за дугорочно очување фондова.

— По чему се Градски музеј разликује од сличних установа у окружењу?

-Разликујемо се по јасној техничкој организацији, функционално одвојеним депоима и специјализованим конзерваторским радионицама, али и по томе што савремене технологије користимо као средство очувања и интерпретације. VR кутак је већ оформљен и тренутно је опремљен мобилијаром, а у наредној фази планирамо додатно техничко опремање како бисмо програме учинили још стабилнијим и доступнијим публици. Наш систем паметне LED расвете са сензорима у „Конкордији“ доприноси заштити експоната и истовремено смањује потрошњу енергије. То су практични кораци ка музеју који је и модеран и одговоран.

— Које активности Музеја изазивају посебно интересовање грађана?

-Грађани препознају квалитет када им понудите научно утемељену и визуелно јасну причу. Сјајан одјек изазвала је стална поставка на Вршачком замку под називом „Живот у утврђењу у средњовековном Банату“, којој су придодати конзервирани и рестаурирани предмети пронађени на самом локалитету. Добро су прихваћени и наши савремени интерпретативни алати — QR кодови као тројезични мобилни водичи, као и програмски садржаји који публици омогућавају да музеј доживи активно, а не само као „обилазак“.

— Како привлачите млађе генерације?

-Млађе генерације привлачимо кроз дигитализацију, али и кроз директно искуство у музеју. Увели смо QR кодове у музеју и на Вршачком замку — као мобилне водиче на три језика — тако да посетиоци могу да добију додатни садржај у ходу, без сложених апликација и без „празног хода“ у обиласку. Поред тога, посебно нам је важан едукативни дечји кутак као простор за озбиљне, али узрасту прилагођене радионице. То је простор столицама, у ком деца постају активни учесници у истраживању локалне историје и добијају прилику за непосредну интеракцију са културним наслеђем, кроз безбедан рад са едукативним материјалима и репликама.

Пракса је постала да једном годишње у Градском музеју Вршац гостује бар једна дечја изложба. Музеји се често доживљавају као озбиљна и статична места, овакве поставке мењају ту динамику и показују да музеј мора бити жив и креативан. Најмлађа публика оваквим приступом доживљава Музеј као замимљиво (своје) место, са вероватноћом да ће му се враћати и када одрасту, надамо се и као запослени у култури.

— У чему се конкретно огледа сарадња са другим установама?

-Сарадња се код нас најбоље види у пракси — у оном „хајде да седнемо и решимо“ приступу, који је у култури често пресудан. Са школама договарамо циклусе посета и радионица, тако да наставници тачно знају шта добијају, а деца да не долазе само у обилазак, већ да нешто и ураде. Са колегама из других музеја размењујемо искуства око поставки, позајмица и гостујућих изложби, а често једни другима „позајмимо“ и добру идеју или провереног сарадника за техничке послове.

Сарађујемо и са локалним удружењима, туристичким водичима и активним појединцима из заједнице — понекад је довољан један позив да се организује вођење за групу, радионица или предавање које направи прави одјек. То су те мале, али стварне сарадње које музеј држе живим.

— Које бисте раритете посебно истакли?

-Истакла бих свечану заставу из 1817. године, израђену поводом посете аустријског цара Франца I Вршцу. Ту су и наша збирка племићких диплома, антички бронзани халкидски шлем, као и споменик Марти Пеши — Стеријиној несуђеној љубави која је страдала од удара грома. На споменику су исписани стихови, које смо кроз процес конзервације успели да учинимо поново читљивим, враћајући граду једну од његових најинтимнијих прича.

— Чиме сте најзадовољнији као директорка?

-Најзадовољнија сам успостављеним системом који обезбеђује трајност институције. Посебно ми је важно што смо кроз грађевинске радове на конзервацији и рестаурацији старе зграде у Улици Феликса Милекера учврстили основу за дугорочан рад депоа и конзерваторских радионица, док смо у „Конкордији“ увели паметну LED расвету са сензорима као стандард заштите у изложбеном простору.

Моја највећа професионална сатисфакција је и чињеница да смо успешно привели крају конзервацију предмета са Вршачког замка и споменика Марти Пеши.

— Има ли неких посебних планова за наредни период?

-Година 2026. је наш велики циљ — обележавамо двоструки јубилеј Јована Стерије Поповића, где ће Марта Пеша бити окосница једне интимне, али важне приче о граду и времену. Планирамо отварање нове сталне историјске поставке у „Конкордији“ и даљи развој едукативног дечјег кутка кроз нове циклусе радионица.

Посебан план је да „Дупљајска остава“ — преко хиљаду сребрњака из 13. века — коначно угледа светлост дана кроз капиталну монографију и изложбу која ће Банат повезати са ширим европским простором.

С. Батало