Ковин

Историјски знакови поред пута још од неолита

БЛИСАНИЦА, КУДЕЛИШТЕ, МАГАРИЦА…

• Најстарији помен Ковина је из 1073. године, када се помиње утврђење Kastrum Keve. Ковин се поново помиње 1153, када је било главно место ковинске жупаније, да би 1518. године добио статус града

• Откуд у Мађарској Српски Ковин?

На територији данашње општине Ковин постаојала су насеља још у преисторијском периоду. На локалитету Град, на Делиблатском путу, и у самом Ковину, откривени су остаци неолитске културе. Године 1896, на путу за Скореновац, откривено је присторијско насеље Блисаница, с огњиштима, жрвњем, каменим алаткама и судовима са две дршке.

Значајна налазишта постоје и у Делиблату, Гају и у Дубовцу, где се откривено познато налазиште Куделиште, са чувеном некрополом, која је дала име дубовачком типу наше праисторијске керамике. Откривено је и гробље с урнама, у којем је нађено 50 бронзаних предмета. Значајно је и налазиште Магарица, у којем су откривени гробови са бронзаним фибулама и гривнама.

И  владавина Римљана оставила је иза себе  бројне споменике на територији општине Ковин. У близини Дунавца налазило се античко утврђење које је лежало на једној узвишици. У Ковину је нађен већи број ситних предмета из античког доба, керамике, пластике и накита. Пронађен је и надгробни споменик , који су у неком центуријону четврте флавијевске легије подигли његови ослобођени робови. У Баваништу, Гају и Дубовцу нађене су римске опеке и остаци зидина, керамика и накит.

Из времена сеобе народа, на територији данашње општине Ковин откривена је гепидска некропола с неколико гробова. После Гепида, на власт у Банату долазе Авари, и тада су ову област почела насељавати словенска племена. Сматра се да је шанац, који се пружа пут Делиблата, словенског порекла.

Најстарији помен Ковина је из 1073. године, када се помиње утврђење Kastrum Keve. Ковин се поново помиње 1153, када је било главно место ковинске жупаније, да би 1518. године добио статус града.

Најездом Турака, Срби из Ковина, а по одобрењу краља Владислава, селе се у Мађарску, на Чепелско острво, где су основали Чепелски Ковин, који и данас постоји под именом Српски Ковин.

За време турске владавине, Ковин је био средиште турског бега, а 1660. године је означен као варош, да би 1733, у једном црквеном запису означен као село. По одредбама Београдског мира, 1739. године, срушен је Стари Град на Дунаву и сачувани су само делови темеља, који су 1995. године проглашени као споменик културе од великог значаја. То насеље је под тим именом постојало још у римско доба, а потврда су, између осталог, и пронађени новчићи са ликом Гаја Јулија Цезара.

Око 1750. године део становништва Ковина сели се у Баваниште, а неки у Војну границу. Године 1753. помиње се као српско насеље, а 1764. године имао је 242 породице, од којих 94 граничарске.

После формирања Илирског (српског) граничарског пука територији Ковина уступљена су места Гај, Делиблато и Дубовац. Ковин се налазио на територији Немачког граничарског пука, формираног 1765. године. Идуће године формиране су капетаније овог пука у Ковину и Плочици.

Године 1891. Ковин је припојен Тамишкој жупанији, да би три године касније добио и прву пругу  на релацији Вршац – Алибунар – Ковин.  Почетком 20. века (1905) Ковин је имао  5853, а 1921. године 6.723 становника.

Све до 31. марта 1965. године  Ковин је био средиште ковинског среза. Седам година пре, 4. јула 1958, у парку, у центру Ковина, подигнут је споменик погинулим борцима и жртвама фашистичког терора.

(Старт 013)

Пројекат „Знакови поред пута“  суфинансира Општина Ковин.

Ставови изнети у подржаном медијсском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.