Ковачица

Историјски знакови поред пута још од млађег каменог доба

НАЈПРЕ, ОД УЗДИНА ДО ФАРКАЖДИНА, ПА…

• Ковачица као насеље помиње се први пут 1458. а затим јој се губи сваки траг. На овој територији, уз Дунав, Тису и Тамиш, пружали су се мочварни крајеви који дуго нису дозвољавали стварање већих насеља

О првим насељима на подручју општине Ковачица нема довољно података, међутим, нађе се , ту и тамо, тако да се на основи њих доста тога може закључити без већих ризика на да ће се погрешити.

Још у млађе камено доба на овој територији постојала су насеља. Археолог др Борислав Јанкулов, иначе рођен у Сефкерину,  помиње постојање хумки у комплексу који се протеже између  Уздина. Фаркаждина и околних места. У Градском музеју у Зрењанину налази се известан број фрагмената керамике винчанско-тордоршког типа; карактеришу их зделе и фрагменти  с отиском асуре на дну, који потичу из околине Црепаје.

У античко доба у Ковачици се спомиње насеље из римског периода. Нађени су примерци римске керамике и ђинђуве. Ови предмети су, можда, и варварског порекла. У Уздину и Црепаји пронађен је римски новац.

После повлачења римских легија, овом територијом су прошли разни варварски народи, да би се у 6. и 7. веку населила словенска племена. Доласком Мађара, крајем 9. века, мења се етничка и политичка карта Баната, па и овог подручја. Срби учествују у династичким сукобима првих Арпадовића, као и у ратовима са Византијом. Византијски цар Јован II Комнен победио је Мађаре (1128) близу Панчева, управо уз помоћ банатских Срба. Банат је скоро два века, с готово искључиво словенским становништвом, имао специјалан положај у Угарској. Мађарски краљеви су касније безуспешно вршили притисак на српсско становништво , тежећи да га покрсте уз помоћ фрањеваца.

КОВАЧИЦА ДАНАС… Евангелистичка црква, чији су темељи подигнути још 1828. године

Појавом Турака ситуација се у основи мења. већ крајем 15. века равничарски Банат је имао српски карактер, који ће се одржати до краја турске владавине.

Ковачица као насеље помиње се 1458. а затим јој се губи сваки траг. На овој територији, уз Дунав, Тису и Тамиш, пружали су се мочварни крајеви који нису дозвољавали стварање већих насеља. Велики комплекси подводног земљишта, покривени рогозом, трском и шашом, чинили су Банат у великој мери непроходним. Ратови Аустрије и Турске, у 17. и 18. веку, довели су до великог страдања становништва, а од куге су 1738.  године нарочито страдали Панчево и околина.

Пожаревачким миром 1718. године теиторија  данашње општине Ковачица потпала је под аустријску власт. Доњи Банат је тада пружао жалосну слику с бекрајним пустарама, барама и мочварама. Још 1750. године Ковачица је била насељена, а после развојачења Потиске-поморишке границе, један део српских граничара се 1751 – 1752. населио на територији Великог Уздина, Ковачице и Црепаје. Године 1767. Ковачица је била припојена Немачком банатском пуку и била седиште једне чете. Територији овог пука припали су, поред осталих, и села Идвор, Падина и Уздин.

Први Словаци су на ово подручје дошли из Ечке и Арада 1783. године, а 1801. населили су се у Ковачици и Словаци из Арадске, Тренчинске и Хевешке жупаније, који су у овој граничној области тражили спас од сурових обавеза мађарског феудалног система.

Године 1828. у Ковачици је подигнута је барокна протестантска црква, у којој је 1845. године познати војвођански сликар Константин Данил израдио велику слику „Молитва Христа у Гетсиманском врту“, која се на олтару налази и данас. Вредно је истаћи да је Константин Данил, у периоду од 1833. до 1836. радио и иконостас и сводове Румунске православне цркве у Уздину.

Кад смо већ код Уздина, да поменемо и то да се за ово село прочуло, и у нашој земљи и у свету, сем кроз рад наивних сликарки, и посебном врстом  народног веза уздинских везиља, као и традиционалним фестивалом румунске песме и фолклора.

Од средине 19. века па све до 1946. Ковачица је била средиште среза и временом је постала културни и друштвени центар банатских Словака.

Први биоскоп у Ковачици је прорадио још 1922. године, а шест година касније село је и елктрифицирано. Значајну улогу у културном раду одиграла је књижница и читаоница словачког културно-просветног друштва Покрок, под чијим окриљем се развила и група сликара – земљорадника, која је постала чувена и далеко ван земље. Почетак групе и њен убрзани развој започиње 1951. године, када се група, на челу са Мартином Палушком и Јаном Соколом на челу, претворила у ликовну секцију Покрока. Следи убро прва, па друга изложба у Ковачици, а онда, 1957. године,  и у Београду, Загребу, Љубљани и Скопљу, као Изложба „Наивних сликара Југославије“.

Пошто смо о тој теми већ писали, стајемо овде да слике наиваца из општине Ковачица излагане широм света, од Лондона и Париза до Њујорка, Јерусалима, Сао Паола…

Иначе, у Ковачици је, 8. фебруара 1933. године, рођен и Бранислав Црнчевић, велики српски књижевник, новинар, афористичар, сценариста…

(Старт 013)

Пројекат „Општина Ковачица – знакови поред пута“ суфинансирала Општина Ковачица.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.