Незаборавник

Ова станица је била главни железнички чвор у јужном Банату

И НАЈСТАРИЈА ПРУГА У СРБИЈИ

• Станица је отворена је 1854. године, најпре,  за транспорт угља, а две године касније и за општи саобраћај

У једном јужнобанатском селу, пре 168 година, отворена је станица на железничкој линији Лисава – Оравица – Базијаш. Станица је отворена за транспорт угаља, али је већ после две године служила и за општи саобраћај. Данас је та станица споменик културе у општини Бела Црква.

Реч је о Јасенову, селу у белоцркванској општини, које се може похвалити најстаријом пругом, не само у јужном Банату, него и у Србији!

Деоница пруге од Јасенова, која је преко Беле Цркве  и Вршца ишла до Темишвара, а од Темишвара и до Будимпеште и Беча, пуштена је у саобраћај пре равно 160 година, 1858. године.

Станица у Јасенову била је главни железнички чвор у овом делу Баната, јер се одатле пруга рачвала на три стране: Вршац – Темишвар, Јам – Оравица и Базијаш. Овај железнички центар био је вишеструко значајан. Не само што је утицао на миграциона померања становништва дуж Караша, него је доприносио и развоју трговине, културолошким кретањима, као и економском просперитету Вршца и Беле Цркве.

Интересантно је да је зграда железничке станице служила истовремено и за хотелски смештај, где су пословни људи, понајвише трговци дрвима, могли пристојно да одседну и одморе. Сем тога, станица је имала и билетарницу, чекаоницу првог и другог разреда, али и посебну  чекаоницу за мајке са децом, као и ресторан и бифе. Све то, замислите, пре 160 година!

У близини станичне зграде налази се окретница за локомотиве, направљена у Бечу пре 150 година. Кружног је облика, пречника 14 метара, и у њој је смештен механизам који су окретала два човека помоћу металне полуге.

Железнички комплекс Јасеново је данас практично напуштен, али са не малим потенцијалом да се трансформише у туристичку пругу, на којој би, имеђу Беле Цркве и Вршца, јасеновачка станица била посебна железничко-музејско-туристичка атракција.

С. Батало

(Према: Културно наслеђе Баната – европско наслеђе)

Пројекат „Бела Црква јуче и данас – оно што остаје суфинасира Општина Бела Црква