Бела Црква

Радован Марковић, директор Народне библиотеке у Белој Цркви

ОЧУВАЊЕ ЛЕПЕ И БОГАТЕ ПРОШЛОСТИ ОВОГ КРАЈА

• Музеј у Белој Цркви основан је 1877 године и најстарији је музеј у Војводини
• У збиркама музеја чува се око 5.000 предмета, са бројним раритетима
НЕКАД… 

За оснивање Музеја у Белој Цркви, иначе, најстаријег у Војводини,  везује се 1877. година и одлука Белоцркванског магистрата да музеј отпочне са радом у згради Магистрата. Повод су биле пронађене кости мамута на обали Караша, а иницијатор Карл Шпанг је истовремено био и први “чувар” ових природних реткости. Најзначајнији допринос током првих година рада музеја дао је Леонард Бем (колекционар, пасионирани истраживач историје и археологије Баната) прикупљајући предмете за музејске збирке, проучавајући историјат и налазе до којих је долазио, као и сталним усавршавањем и консултовањем са сродним установама и другим колекционарима. До Другог светског рата Музеј функционише као независна установа, смештена у згради Магистрата са формираним колекцијала нумизмата, археолошких и природњачких налаза, историјским и уметничким предметима, као и библиотеком.

Друга етапа у раду Музеја у Белој Цркви започиње одлуком Народног одбора од 19. марта 1954. године о оснивању Среског музеја у Белој Цркви, коме је уступљена зграда у центру града са циљем „очувања и неговања лепе и богате прошлости овог краја“. Први управник музеја је био проф. Светолик Суботић, који је и започео прикупљање предмета за музеј и радио на формирању збирки које и данас постоје.

… И САД

   – Данас се Музеј налази у саставу Народне библиотеке у Белој Цркви, као њена организациона јединица – каже Радован Марковић, директор библиотеке, напомињући да се у збиркама чува око 5000 предмета. Природњачку збирку чини палеонтолошки материјал од укупно десет предмета – фосилних остатака мамута и говеда. Археолошка збирка је настала поклонима појединаца, случајних проналазача на површинском слоју, као и откупом целокупне приватне колекције археолошког материјала Озрена М. Радосављевића, 1986. године.

По речима нашег саговорника, археолошка збирка укупно броји око 500 обрађених предмета и велики број студијског материјала. Збирку нумизмата чини археолошки (првенствено римски) и савремени новац. Збирка историјског материјала је по свом карактеру најразноврснија, чине је потпуно разноврсни предмети по материјалу и начину израде: фотографије, документи, оружје, меморабилије, делови униформи, књиге…

-Ова збирка је стога и најкомплекснија, са више подцелина: оружје, фотографије. Посебна збирка у оквиру историјске је Збирка позоришног материјала Живана Иштванића, Споменке и Светлане Рашајски, која сведочи о историјату локалног позоришта од 1945. до 2015. године. Етнолошка збирка је у највећој мери настала радом и деловањем Светолика Суботића, који је прикупљао етнографски материјал ради формирања и обогаћивања збирке, по селима у околини Беле Цркве. Уметничке збирке чине три целине. У ликовној збирци се чувају радови првенствено локалних аутора од друге половине XVIII века до савремене продукције. Збирка примењене уметности је по броју предмета једна од најмањих у којој се баштини стилски намештај, порцелан, стакло, уметничке медаље… Посебна збирка је збирка Зимске ликовне колоније – збирка радова (слика и цртежа) који су настајали у оквиру Зимске ликовне колоније у Белој Цркви, одржаване од 1982 до 1990. године – каже директор Народне библиотеке, у чијем је саставу, као организациона јединица, и најстарији музеј у Војводини.

С. Батало

(Цео текст можете прочитати у штампаном издању Старта 013)

Пројекат „Бела Црква јуче и данас – оно што остаје“

суфинансира Општина Бела Црква