Факсимил плаката за Другу изложбу уметничке фотографије у Белој Цркви (1931)

Незаборавник

„Поменик белоцркванских фотографа“ садржи чак 45 имена

ГУСТАВ АБЕРЛЕ, ИВАН ПОТОЧЊАК…

• У Салцбургу је 1985. године издат албум са 1500 фотографија и те како  драгоцених за упознавање прошлости Беле Цркве

Најмлађа јужнобанатска варош, Бела Црква, поседује завидну културну баштину, нарочито на ликовном пољу, која заслужује више пажње не само оних у чијем је то опису посла. У том смислу, ваља се присетити једне од особености те баштине,  с којом се не могу баш похвалити ни много већа места од Беле Цркве.

То су бројни фотографи који су живели, радили и стварали у овом градићу. Предузимљиви проучавалац културне баштине Беле Цркве, Озрен Радосављевић, успео је да прикупи  и среди грађу о белоцркванским фотографима до краја Другог светског рата и да је сажме у једно лепо делце под називом „Поменик белоцркванских фотографа, које садржи чак 45 имена. Било је међу њима обичних провинцијских фотографа, али и не мало таквих чије се фотографско дело, без сумње, високо винуло у просторе уметности. Мањи део таквих фотографија чува се и данас у Музејској збирци. Међутим, оне највредније однете су из Беле Цркве. Од њих је године 1985. у Салцбургу издат албум који садржи чак 1.500 фотографија драгоцених за упознавање прошлости ове јужнобанатске вароши.

Један од најистакнутијих белоцркванских фотографа био је, рецимо, Густав Аберле, чији је отац Франц, такође фотограф, дошао у Белу Цркву и отворио атеље још 1876. године. Снимајући од 1912. до 1923. године, Густав Аберле је иза себе, између осталих,  оставио и читав корпус фотографија са чувених белоцркванских карневала. Аберле је као фотограф делао и у Вршцу.

Међу истакнутим фотографима, Озрен Радосављевић помиње и Ивана Поточњака, сликара и професора цртања у белоцркванској Гимназији, наводећи да је био један од оснивача Фото-клуба и његов естетичар, те је касније прешао на рад у Панчево. Занимљиво је да је Поточњак оставио видног трага у панчевачком сликарству, али је по напуштању Беле Цркве престало и његово интересовање за фотографију, тако да га Панчевци знају само као сликара и графичког дизајнера.

Белоцрквански фотографи имали су чак и свој часопис и веома често су приређивали изложбе. Једна од особености белоцркванске фотографије јесте и у томе што то није био искључиво мушки посао. Међу професионалним фотографима налазило се и шест жена.

(Старт 013)

Пројекат „Бела Црква јуче и данас – оно што остаје“

суфинансира Општина Бела Црква