Данијел Магду, председник Националног савета румунске националне мањине НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ ОЧУВАТИ НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ

АХ,ТАЈ НАТАЛИТЕТ... Данијел Магду

Интервју

Данијел Магду, председник Националног савета румунске националне мањине

НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ ОЧУВАТИ НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ

• Национални савет румунске националне мањине пред собом има много изазова али их све настоји решити, и решава их, један по један, у сарадњи са својим институционалним партнерима • Изузетна сарадња са Јужнобанатским управним округом, покрајинским и републичким органима власти, локалним самоуправама, као и са Румунијом

 

• На челу сте Националног савета румунске националне мањине. Шта је оно најважније што треба рећи о раду ове институције, њеним активностима и проблемима са којима се суочавате у свакодневном раду?

– Национални савет румунске нацоналне мањине, као и други савети, свој рад заснива на остварењу права на самоуправу у областима културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма. Наш Национални савет броји 23 члана који се бирају сваке четири године на непосредним изборима, а такође у рад Савета укључен је директно или индиректно шири круг људи који желе да активно допринесу развоју своје заједнице.

Наш приступ изазовима са којима се суочава наша национална заједница јесте активан и он подразумева перманентно присуство тамо где се они јављају, другим речима, трудимо се да будемо присутни и у контакту са нашим суграђанима, да ми долазимо њима, а не обрнуто, да слушамо њихове потребе и да их заједно решавамо у било које доба дана. Пошто настојимо да проблеме сагледавамо као изазове, највише изазова тренутно имамо око очувања школске мреже, као и модернизације школства на матерњем језику како би повећали број ученика у школама где постоји настава на румунском језику, а нарочито у мешовитим срединама. Наравно то је само један од много изазова, али настојимо да заједно са нашим институционалним партнерима, решавамо један по један.

Национални савет румунске националне мањине има оснивачка права над НИУ ,,Либертатеа из Панчева која издаје истоимени недељник на румунском језику, као и часписе за децу и младе, периодичне часописе, има издавачку делатности. Суоснивачи смо, заједно са Покрајинском владом, и Завода за културу румунског из Војводине, са седиштем у Зрењанину.

• Како сте задовољни сарадњом са републичким, односно покрајинским властима, а како са локалним самоуправама у којима живе Румуни, посебно у јужном Банату? Какву подршку у својим активностима имате од стране ваше матичне државе?

– Национални савет има различите видове сарадње са државним, односно покрајинским и локалним органима власти, у зависности од компетенција сваке понаособ. На пример од прошле године је формирано Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, које се директно бави питањима везаним за националне савете и ту смо већ остварили добру сарадњу, имали смо у фебруару и посету министарке Гордане Чомић. Такође, у нашем раду у комуникацији смо и са Министарством културе и информисања, у чијој су надлежности две од четири области преко којих Национални савет остварује културну аутономију.

Са Министарством просвете обављамо редовну комуникацију, а нарочито прошле године, када смо услед ванредних мера проузрокованим КОВИД ситуацијом, заједно успешно успостављали моделе наставе на даљину. Тренутно се боримо за очување мреже школства пошто имамо пар случајева где је опао број ђака у току наредне школске године. Надамо се да ће нам бити услишени захтеви, поготову што се демографска ситуација побољшава у тим местима већ наредне школске године. Са покрајинским органима као и са управним окрузима остварујемо сарадњу на исти начин, али у домену поверених надлежности.

Што се тиче локалних самоуправа, иако су правно нижи облик власти, оне су и најближи орган власти јер се заједно скоро свакодневно сусрећемо са заједничким изазовима на терену, односно насељеним местима са румунским живљем, те је могу уопштено оценити као врло добру. Што се тиче питања у вези ЈЛС са територије јужног Баната, округа са највећим бројем Румуна у Србији, сарадња је изузетна. Примери су бројни, од заједничких напора у очувању мреже школства, позитивним исходима дијалога у вези побољшања услова живота у селима где живи румунска заједница, службене употребе језика и писма, подршке локалним медијима који имају програме-садржаје и на румунском језику до заједничких успеха у реактивирању културног живота у селима, а имали смо села где скоро десет година није постојало ниједно кулурно-уметничко друштво, а самим тим ни културни активизам. Значи пуно када имамо у свако доба дана отворена врата једни за друге, а то је основна карактеристика традиционално толерантног суживота у разноликој вишенационалној средини у којој живимо и којом се поносимо.

Са Румунијом имамо добру сарадњу узевши у обзир да смо започели пар пројеката, попут модернизације наставе на румунском језику кроз набавку интерактивних табли. Прошле године опремили смо 9 школа, од којих 2 средњег образовања, а ове године потписали смо уговор за још 11 школа, што значи да ћемо у првом циклусу покрити највећи део школа у којима се настава одвија на румунском језику. У мају месецу смо имали посету високих званичника Сената, односно представника релевантних комисија које се баве румунима ван граница и са којима смо договорили будуће начине сарадње, а ускоро се очекује и састанак међувладине мешовите комисије Србија -Румунија.

Култура националне мањине, информисање и образовање су области где сте најактивнији. Шта је по Вама, највећи проблем Румуна у Србији и Војводини и шта ви, као национални савет чините по том питању?

– Што се тиче културе, највећи део буџета Националног савета је усмерен на ову веома важну област јер она представља један од основних стубова очувања националног идентитета једног народа. Током године организујемо неколико конкурса из области културе где се јављају организације које се баве културном делатношћу и на тај начин не само да доприносимо очувању већ и промоцији културе у срединама где живи наша национална заједница.

Напоменуо бих један пример добре праксе који се недавно одржао у селу Куштиљ код Вршца, а то је Фестивал фолклора и музике Румуна из Војводине Република Србија, чији су оснивачи и којим рукуводе правна лица из области културе, било да су невладине организације или домови културе. Традиција дуга 61. годину јесте да се једанпут годишње, а сваке године у другом селу, организује Фестивал на којем се представља свој културно-уметнички програм. Од ове године Фестивал, који представља круну културног активизма Румуна у Србији, је ујединио све форме народне уметности на једном месту, током три дана представиле су своје радове удружења жена, фолклорни ансамбли, хорови, оркестри, вокални и инструментални солисти а трећи дан био је резервисан за трубачке ансамбле-чувене фанфаре, које су се након више од двадесет година вратиле својој кући заједно са осталим облицима народног културног изражавања.

Оркестар народне музике Националног савета румунске националне мањине, који окупља еминенте музичаре наше мањине, такође је учествовао у програму, пратећи солисте, а и одржавши мини концерт. Што се образовања тиче поред предходно наведених изазова везаних за број ученика, суочавамо се са кашњењем у издавању уџбеника, пошто су у малом тиражу и морамо сарађивати са Заводом за уџбенике из Новог Сада. Имамо у плану израду уџбеника за средње школе, као и започињање процеса дигитализације уџбеника.

У погледу осавремењивања наставе планирамо организовање обуке за просветне кадрове како би побољшали и осавременили методологију предавања, уз признавање поена које могу остварити на обукама у Румунији, што је једна од предложених тема у оквиру међувладине мешовите комисије. У погледу информисања задовољни смо што успевамо током године да отварамо конкурсе из ове области и подржимо локалне новине и информативне платформе, а њихов број је порастао у последње две године. Започели смо процес обука запослених у медијима курсевима у Румунији, нажалост, прошле године није било изводљиво услед пандемије.

Такође, предузели смо иницијативу за очувањем броја запослених у мадијским јавним сервисима, редакцијама на румунском језику, где нам предстоји проблем наредних година услед пензионисања одређеног броја новинара, а за формирање младих кадрова потребно је време. Такође, уз помоћ државних институција уверени смо да ће се пронаћи адекватно решење за решавање проблема могућег губитка зграде где је смештена НИУ ,,Либертатеа у Панчеву, услед процеса реституције, а већ смо у том погледу и предузели конкретне кораке.

 Колико је бројна румунска национална мањина у Србији и да ли се и она суочава са смањењем броја чланова. Колики је то проблем за вашу заједницу?

– Према последњем попису становништва из 2011. године, број Румуна у Србији је био 29.332 грађана, од чега највећи део њих живи у Војводини – 25.410, затим у региону Источне Србије, Београда… Што се тиче Војводине највећи број Румуна 18.000, живи на територији Јужног Баната, из тог разлога је седиште Националног савета у Вршцу.

Тренутно је у фокусу припрема за попис становништва који се очекује у другој половини наредне године. Предлози пописних образаца су преведени на румунски језик, а за разлику од прошлог пописа, направљени су одређени помаци као, на пример, код изјашњавања националне припадности где је остављено празно поље за слободно изражавање, националне мањине имају законска права у свакој општинској пописној комисији на најмање једног члана и друге позитивне новине. Биће то велики изазов за нашу националну заједницу, узевши у обзир да нас није обишао тренд негативног природног прираштаја, као и вишедеценијска чињеница да је део популације на привеменм раду у инострантву, па се тренутно разматрају модели за њихов попис, јер примена одређених законских одредби је у директној вези са процентуалним бројем припадника националне мањине на, рецимо, територији једне општине.

Број Румуна у Србији одређује поједине законске лимите, као и висину буџета Националног савета, који се директно одражава и на квалитет живота румунске заједнице, с тога ћемо уложити све напоре како би што већи број Румуна навео своју етничку припадност у оквиру предстојећег пописа.

                                                (Старт 013)