Жене које су мењале свет
Била је пример истрајности и пожртвовања, каквих је мало у људској историји
ВОЛЕЛА ЈЕ ЉУДЕ, ИСТИНУ И НАУКУ
• Била почасни доктор наука на више од 200 светских универзитета, а готово да нема научне награде коју ова генијална научница није добила
… жена стоји, као капија, на излазу, као и на улазу овог света.
(Андрић)
Францускиња, пољског порекла, рођена у Варшави 1867. године, Марија Кири била је изузетно скромна жена, али велики борац и упорна до фанатизма. Никада јој није било стало до славе. Изнад свега је волела људе и истину. И, наравно, науку.
У својој лабораторији у Паризу, која је више личила на занатску радионицу него на научни кабинет, супружници Марија Склодовска и Пјер Кири, после четири године исцрпљујућег рада, успели су да издвоје честице радијума из неколико тона уранове руде. Претакали су огромне количине рудаче, коју је Марија, нежна и крхка, пребацивала својим рукама до котла, да би је затим сатима и сатима мешала.
Најзад, 1902, после више година рада, добили су један десети део грама радијума. Било је то епохално откриће. Радијум на латинском значи зрак, зрачење, енергија. При зрачењу радијума маса му се смањује, јер се његов атом распада. То је радиоактивност.
Овим сазнањем Киријевих, отворен је пут за упозвање и касније добијање атомске енергије. За ово откриће брачни пар Кири добио је Нобелову награду за физику 1903, док је Марија сама, 1911. године, добила Нобелову награду за хемију. Њен супруг Пјер Кири, чувени француски научник тог времена, са којим се упознала на студијама у Паризу и са њим имала изузетно хармоничан и срећан живот, трагично је погинуо, под точковима кочија, једног кишног дана, 1906. године, у Паризу. Марија се никада више није удавала. Са Пјером је имала две кћерке: Еву и Ирену. Ирена, која се удала за Фредерика Жолиоа, такође, научника, и сам је наставила путем своје мајке. Заједно са супругом, добила је, 1935. године, Нобелову награду за хемију. Било је то само после годину дана после смрти Марије Кири.
Марија је цео живот посветила науци, мужу и кћеркама. Од 1914. године па до смрти била је директорка Института за радијум у Паризу и тај период живота псоветила је ширењу мреже радиолошких установа, здравствених институција, помажући многа научна друштва, као и сиромашне пољске студенте.
Била почасни доктор наука многих светских универзитета, више од 200, а готово да нема научне награде коју ова генијална нучница није добила.
Живот који је посветила науци и породици остаће за сва времена у историји човечанства.
(Према: Жене које су мењале свет, Љубисав Милосављевић и Валерија С. Клем)
