Досије 013

ЖЕНА КОЈА ЈЕ МЕЊАЛА ЕПОХУ

„Највећим делом захваљујући томе што ради, жена је избрисала разлике између себе и мушкарца; једино јој рад може јамчити стварну слободу.“ (Симон де Бовоар)

Рођена је 1908. у париској грађанској породици. Прву књигу објавила је релативно касно, 1943. године. По завршетку студија филозофије, дванаест година радила је као професор филозофије.

Али позната је из два разлога: као књижевница и као животна сапутница Жан-Пол Сартра, славног филозофа.

Симон де Бовоар оставила је огроман траг у француској литератури, а као жена, у Сартровом стваралаштву и емотивном животу.

Ауторка је многих књига, између осталих: Суштина ствари, Веома блага смрт, Мандарин, за који је добила највеће француско књижевно признање – награду „Гонкур“, Модерна времена, Зрело доба, Други пол… Заједно са Сартром бавила се и филозофијом, али и политиком. Била је левичарка, борила се за равноправност жена, а и социјална проблематика била је предмет њеног деловања.

Већи део живота описала је у мемоарима (у три тома) који представљају светских догађаја и њено учешће у томе. Захваљујући честим путовањима по свету непосредно је сагледавала појаве и догађаје, да би их касније користила у својим делима. Неколико пута боравила је и у тадашњој Југославији.

Умрла је 1986. године, шест година после смрти свог животног сапутника, кога је упознала још 1929. године и од тада се нису растављали. Жан-Пол Сартр је њој значио све, али и она њему. Увек је била у његовој сенци, али је задржала своју личну и стваралаћку независност.

У низу новинских написа који су се појавили после њене смрти, ваља издвојити оне кратке, али тачне: „Симон де Бовоар је обележила епоху“, или још прецизније: „Симон де Бовоар је мењала епоху“.

(Према: Жене које су мењале свет, Љ. Милосављевић и Валерија С. Клем)