Интервју

Дејан Боснић, директор Градске библиотеке Панчево 

НЕМА СКРЕТАЊА У ЈЕФТИНИ ПОПУЛИЗАМ

• У времену изазова, подршка локалне самоуправе пуно значи установи културе, попут библиотеке • Тема овогодишњих “Мајских дана књиге” биће Европска награда за књижевност

• Који су то проблеми са којима се једна оваква установа културе данас суочава? Чини се да не недостаје програма попут књижевних вечери, представљања књижевника и промоција књижевних дела, али како би рад библиотеке изгледао у неким идеалнијим условима?

    – Економска криза у целом свету не јењава, само се продубљује новим димензијама. Ни код нас не може бити много боље, напротив. Ово су тешка времена, препуна изазова, посебно за културу. Међутим, срећом, морам да кажем, бар када говоримо о Панчеву и Градској библиотеци, незавид, у коме смо умногоме, олакшава велико разумевање и изузетна подршка надлежних из локалне самоуправе. Редовно добијамо средства неопходна за обнову књижног фонда, што износи нешто преко милион динара на годишњем нивоу.

С друге стране, наш овогодишњи буџет је прилично увећан на неколико позиција, што пре свега има везе са обележавањем значајног јубилеја, који се тиче петнаестогодишњице једне од најреномиранијих стручних публикација у земљи, а то је наравно часопис за теорију и праксу библиотекарства “Читалиште“.

Што се програма тиче, познато је да редовно организујемо књижевне промоције, предавања, трибине и изложбе током целе године и трудимо се да избором тема и гостију заиста задовољимо једну ширу циљну групу, водећи рачуна да не скренемо у јефтини популизам или компромис са проблематичним читалачким укусима и културним потребама.

   • Mожете ли нешто више рећи о најављеном научном скупу „Библиотеке и идентитет“ и о годишњици излажења часописа “Читалаштва”?

  – Градска библиотека Панчево и редакција “Читалишта“, управо поводом поменуте годишњице, организују научни скуп под називом “Библиотеке и идентитет“, који би требало да буде одржан у оквиру овогодишње манифестације “Мајски дани књиге“ 25. и 26. маја 2017. године у Панчеву. Градска библиотека Панчево жели да тиме, на достојан начин, обележи петнаест година успешног излажења часописа “Читалиште“. Осим стручним скупом, намера нам је и да установљењем признања “Св. Јоасаф Метеорит“ пружимо нови импулс истраживањима историје библиотека у националним оквирима.

Присећања ради, рецимо да је пре неколико година баш наша библиотека издала књигу са насловом “Библиотеке и идентитет“ ауторског двојца без премца – др Гордане Стокић Симончић и др Жељка Вучковића. Према њиховим тврдњама, да би идентитет био пронађен, неоппходно је продубљеније истраживање библиотечке историје, али и уравнотеженији развој информационих система у српском библиотекарству, а ту се као логично намеће питање како управљати сложеним системима културних установа, дакле, не само библиотека, у времену глобалних економских и технолошких промена и криза које, ево, већ скоро десетак година доминирају европском и светском културном, економском и политичком сценом, са обрисима, не смиривања, већ метастазе.

МАЈСКИ ДАНИ

   • Ближи се мај. Хоће ли Панчевци и ове године имати прилику да се друже са књигом и писцима кроз “Мајске дане књиге” и шта могу очекивати?

  – И ове године, наравно, у уобичајено време, последње недеље маја, од 22. до 26. маја биће одржана, сада већ слободно можемо рећи, традиционална, петнaеста по реду, највећа градска књижевна манифестација “Мајски дани књиге“. Припреме су увелико у току, а сада бих само рекао да овога пута тема неће бити изабрана национална књижевност, већ симболично – Европска награда за књижевност са лауреатима, домаћим и из окружења, попут Јелене Ленголд, Угљеше Шајтинца, Огњена Спахића из Црне Горе, Тање Ступар Трифуновић из  Републике Српске, а угостићемо и актуелну добитницу НИН-ове награде Ивану Димић и том приликом представити роман “Арзамас“. Тиме хоћемо да мало освежимо концепцију саме манифестације, али и да на тај начин укажемо на значај европских културних вредности које на овим просторима сви подједнако баштинимо и без којих не бисмо били то што јесмо.

Што се тиче  признања “Св. Јоасаф Метеорит“,  предвиђено је да се оно додељује појединцу за објављено оригинално дело на српском језику које представља изузетан допринос проучавању историје библиотекарства. Монографија или друго остварење за које се признање додељује требало би да има одлике научног дела, превасходно са тематиком из историје библиотека код Срба, или да се бави појавама, покретима и појединцима који су значајно допринели развоју библиотекарства у националним оквирима. Признање додељују Градска библиотека Панчево, часопис “Читалиште“ и Град Панчево, једном у две године. Осим свега наведеног, у склопу обележавања јубилеја биће објављена и промовисана једна ретроспективна тематска публикација.

    • Панчевци су некада “опседали” библиотеку. Да ли се данас нешто променило, да ли они а посебно млађе генерације, уз све доступне електронске гаџете, заборављају на књигу?

  – Премда не можемо говорити више о “опседању“, осим у време одржавања наших програма и манифестација, не би се могао стећи ни утисак о знатном паду у броју чланства, упркос свему поменутом.

 Истина је, данас глобалној кризи допринос  даје и криза читања. То је вишеслојан друштвени и културолошки феномен, чије опширније дефинисање и потпуније сагледавање измиче простору овог интервјуа, али упркос чињеници да се генерално мање чита, ми се као јавна библиотека већ годинама крећемо у одређеном распону нумеричких показатеља који још увек нису алармантни.

За иоле прецизнији одговор требало би претходно обавити једно опсежно социо-културолошко истраживање. Без обзира на незаустављиви поход савремених информационих технологија на савременог човека, рекао бих да се књига ипак, срећом, не заборавља тако лако. То је, рекао бих, својеврсна антрополошка условљеност.

Човек је, да поједноставимо, двојно биће, састављено од тела и душе. Ако би се гаџети, разни софтвери и информациони системи условно упоредили са нечим тако неопипљивим и етеричним као што је нпр. људска душа, засигурно бисмо у том случају књигу као предмет или хардвер (који је увек, сам по себи, “носач“ потенцијалне информације-сазнања-мудрости), могли изједначити са нечим материјалним и опипљивим, нечим “за под руку“, као што је тело. То је као однос значења и знака или облика и суштине, рецимо – једно без другог не иде јер није могуће друкчије. Човек, свакако, не може бити човек без тела, па сходно томе, човек не може бити ни потпуно информационо биће без књиге у шакама.

Можда грешим, но то је напросто цивилизацијски норматив, без обзира на све технолошке скокове или футуристичке склоности и појединачне укусе.

И. Владан