Незаборавник
Како је настао Народни дом – Задужбина Михајла Пупина
У НАРУЧЈУ ЦРКВЕ И ШКОЛЕ
• Отворен 1936, годину дан након смрти великог научника, Народни дом, ипак, није добио ону функцију коју му је његов задужбинар предвидео
У часопису „Привредник“, за новембар и децембар 1933. године, у чланку „Баштованска индустрија“, Михајло Пупин је први пут изнео намеру да усвом родном месту Идвору, о свом трошку, сагради Народни дом који, по његовим речима, „не би био само читаоница, него и школа у којој би се идворска младеж, па и старији Идворци, поучавали у неговању воћа и поврћа и у другим пољопривредним пословима. То је, у суштини била порука да то постане народни универзитет.
Место у „наручју цркве и школе“ изгледало му је „као нарочито створено“ за Народни дом, па је склопио договор са црквеном општином да она уступи део црквене порте за градњу дома. Под покровитељством београдског удружења „Привредник“, Михајло Пупин је основао и Фонд „Михајло Пупин“ за унапређење пољопривредних наука. Фонд је располагао и његовим новцем код Српско-американске банке за изградњу и одржавање Народног дома. Када је изградња почела Пупин је бринуо о свим грађевинским, техничким и финансијским детаљима али је, нажалост, преминуо пре завршетка целокупног посла.
Народни дом је отворен 1936. године, непуну годину после Пупинове смрти, и у то време био је најлепша и најсавременија грађевина у ширем окружењу, али никада није добио функцију народног универзитета, коју му је велики научник предвиђао.
Само здање је изграђено под утицајем неокласицизма. Нишу изнад улазних врата краси Мештровићева биста Михајла Идворског Пупина. Поред велике сале са 150 места, галеријом, бином и службених просторија, Дом је имао и библиотеку, генератор за електричну струју, радио и разглас у целом Идвору. Дом је имао и канализацију која и данас функционише.
Све до 1979. године Народни дом је функционисао као Дом културе, у којем су одржаване приредбе, филмске пројекције, локални политички скупови, а једно време, после Другог светског рата, служио је и као магацин за откуп жита. Године 1979, а поводом 125 година од рођења великог научника и његовог задужбинара, уз Народни дом, а по пројекту Богдана Богдановића, дограђен је нови део Дома културе „Михајло Пупин“ – грађевина од армираног бетона, у којој се налази сала са 300 седишта и пратећим просторијама.
Иначе, Народни дом, поред Родне куће знаменитог научника и Старе школе, део је Меморијалног комплекса „Михајло Пупин“, који је 1957. године утврђен као непокретно културно добро – знаменито место, а од изузетног значаја од 1990. године.
С. Батало
(Према: Културно наслеђе Баната – европско наслеђе)
