Незаборавник
Знакови поред пута општине Ковин
ТВРЂАВА БРАНИ ИСТОРИЈУ КОВИНА ОД ЗАБОРАВА
• По својим споменицима културе, Ковин је познат по свом утврђењу, али и по…
Ковин је данас једна од осам локалних самоуправа Јужнобанатског управног округа. Као насеље под именом Ковин први пут се помиње у 12. веку, мада археолошка налазишта доказују да је овај простор био насељен и у млађем каменом, као и у бронзаном добу. Постоје и трагови Келта, као и Римљана, на које указују остаци римских утврђења који су пронађени на простору између Дунавца и Поњавице.
Средњовековни град Ковин подигнут је на десној обали Дунава између 11. и 12. века, на узвишењу које доминира околним простором и уједно представља природну заштиту и мостобран преко реке. Граду се могло прићи само узвишеном лесном гредом којом се данас пружа урбано језгро савременог града. Зато је Ковин био значајан за одбрану јужне границе некадашње угарске државе што је омогућило да се он развије у градско насеље које помињу историјски извори и које је са мањим прекидима трајало током целог средњег века. Најзначајније непокретно културно добро од изузетног значаја у Ковину су управо остаци помернуте средњовековне тврђаве око које су се током историје водили чести сукоби између Угара, Византинаца и Турака, све до његовог рушења одредбама Београдског мира, донетог 1739. године.
Сам изглед основе утврђења, односно његове најмлађе фазе, сачуван је на Марсиљијевом цртежу из 18. века. Тврђаву су чинила два дела одвојена одбрамбеним јарком: јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика од којих се данас могу видети само темељи зидова куле са пиластрима и мањи део бедема, док је северни део утврђења правоугаони простор димензија 130 пута 150 метара, чији се остаци бедема могу пратити на западној и северној ивици платоа где се налазио и улаз у овај део утврђења. Претпоставља се да се на месту утврђења и у римском периоду налазила тврђава, на шта указују пронађени новчићи са ликом римских владара, као и жигови римских легија на опеци која је коришћена за изградњу утврде.
И. Владан
(Цео текст можете прочитати у штампаном издању Старта 013)
