СВЕ ЈЕ ДОБРО КАД... Тања Лукић

Једно питање – један одговор

Тања Лукић, в. д. директора Геронтолошког центра Панчево

ТРНОВИТИМ ПУТЕМ ДО БУЂЕЊА С ОСМЕХОМ

• Како је Геронтолошки центар функционисао од почетка пандемије, који су били највећи изазови и проблеми, како сте их превазилазили и каква је ситуација данас?

У периоду када је проглашена пандемија вируса Ковид 19, а то је било 9. марта 2020, а убрзо је уведено и ванредно стање, настао је велики шок за све нас, али и велика непознаница, како се понашати, шта коме рећи, неких милион питања, јер се све променило у секунди, а ток догађања је био такав да нисмо имали уопште времена да превише размишљамо и да дозволимо себи тај луксуз дубљег упуштања у срж догађаја и разлоге нове појаве, пошасти која уништава све испред себе, цео свет.

НАЈПРЕ…

Прво и основно је било придржавати се свих инструкција мера и заштите које смо добијали из нашег ресорног Министарства, рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, које нам је из сата у сат доносило нови сет мера и протокола за рад и 24 сата путем вибер група и мејлова било доступно за нас, али следили смо сваки нови корак и били смо свесни да морамо да чувамо себе, своје породице, а тако и наше кориснике који зиве у установи у којој ми радимо и са којима смо проводили више времена него са својим породицама, јер корисници су тада имали само нас.

Дом је у том периоду био потпуно затворен и тада је био забрањен улазак трећих лица, остали смо само наши корисници и ми радници, уз 24 сата подршке у раду нашег ресорног министарства и Покрајинског секретаријата. Направљена је вибер група од стране директора установе за стручне раднике, сараднике, докторку, главну сестру, секретара дома, путем које смо тренутно имали увид у сва битна дешавања везана за тренутну ситуацију(пандемију), уз приправност 24 часа. Корисници су свакодневно имали домаће задатке не би ли што лакше превазишли затварање, свакодневно су радили вежбе дисања против стресних ситуација, а омогућили смо им да могу да наручују тј. праве спискове својих неопходних потрепштина, лекова, а циљ нам је био да корисници стекну пуну сигурност, да искључимо било коју врсту страха од помисли да ће им било шта недостајати.

Када је 6. маја. 2020. проглашен крај ванредног стања и укинут полицијски час, тада смо коначно могли постепено да излазимо у наш Врт трећег доба и могли смо више да се дружимо међусобно, а већ 26. јуна су омогућене и посете сродника са корисницима, под посебним условима, уз строго придржавање свих мера заштите (ношења маски, визира, рукавица, заштитних кецеља, потпуна дезинфекција, дезобаријере). Посете су се дешавале у нашем Врту трећег доба, а свакодневна припрема у смислу дезинфекције, припреме столова, столица, дезобаријера, где наравно спада целокупна организација посета, заказивање термина посета (што важи и за вибер позиве, који су се организовали под посебним условима, тако да смо се уз све напоре, нажалост, понекад и суочавали са великим проблемима и непријатним ситуацијама од стране сродника, неразумевања у смислу да су понекад њихови термини били попуњени и да посете, нажалост, не могу реализовати увек када су то они желели, али уз стрпљење смо све то превазилазили заједно.

Ситуација нам је у новонасталим околностима наметнула и обавезу да одмах омогућимо још пар телефонских бројева – апарата који су намењени у сврху остваривања контакта са сродницима, пријатељима наших корисника који нису имали своје личне телефоне. Омогућили смо и вибер позиве и путем скајпа, тако да су могли и да се виде са њима, али и да све информације везане за тренутна, актуелна збивања прате на нашем сајту, као и на фејсбук страницу Геронтолошког центра. Како је пандемија Ковида-19 највише утицала на осетљивије групе, у које спадају и наши корисници, захваљујући Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања и сарадњи са ГИЗ-ом, кроз пројекат Немачко-српске развојне сарадње за услуге социјалне заштите и осетљиве групе, те је подршка проширена на подршку установама за смештај корисника, међу којима је и био и наш центар.

Контакти су им били омогућени по њиховим матичним собама, а ако то није било могуће, онда је то било у просторији радног терапеута, где смо опремили кутак за несметано остваривање контакта и комуникације, а опет уз строго придржавање свих мера заштите која су се спроводиле, као што се спроводе и данас. Дешавало се, наравно, и некада да не можемо да ускладимо време позива са сродницима, али смо на крају увек долазили до решења тако да је сваки позив и контакт био успешно реализован а и ако није, било је то из оправданих разлога обострано. Све емоције у људском понашању су биле и још увек су удуплиране, јер нам је требало дупло више толеранције, компромиса, стрпљења, емпатије у међусобном животу и раду. Контакти са породицама су били изузетно емотивног карактера, а нарочито са зависним корисницима, где смо били принуђени да организујемо тако да им стручни радници који су обављали све ове позиве морали да држе телефон и директно су слушали о чему и како разговарају, ретко који контакт је прошао без суза и њихових и наших, тако да би након сваког позива био неопходан посебан разговор са корисником, а и родбином, то су били разговори утехе и давање подршке и снаге за даље, јер смо сви свесни да зивот мора да иде даље, с једне стране, оне људске, а с друге, оне професионалне, која у сваком тренутку подразумева висок ниво стручности у раду и опхођењу.

ПОТОМ…

Посебно треба нагласити да смо просечно увек имали, као и сада, око 200 корисника на смештају и да од тога имамо 90 зависних, непокретних корисника којима треба много већа подршка у коришћењу апарата не би ли остварили контакт тј. комуникацију са својим сродницима, значи дневно 15 до 20 позива да би омогућили свима да се чују и виде са породицама бар једном недељно, временом смо по вођеној евиденцији и праћењу знали када коме одговара,у које доба дана. Код независних корисника, који су покретни и имају фиксне телефонске апарате је било много лакше да остваре комуникацију са сродницима а кад год пожеле и у договору са нама могу да их виде путем скајпа, таблета и смарт телефона (обично сродници оставе поруку преко вибера или смс и ми им се у најкраћем року јавимо). Такође, постоји и наша веб и фејсбук страница где такође постављамо информације везане за наше кориснике, промене и инструкције које добијамо од нашег министарства.

Обострано и у исто време често јако емотивна и тужна осећања, али и осећања среће, а с друге стране темпо је био такав да нисмо дозволили да клонемо ни духом, а ни телом, константни разговори и праћење ситуације, мотивација, давање подршке у опстанку, остати здрав-психо-физички и константно форсирање само превенције, снижавање тензије, агресивности, смањивање негативне емоционалности, првенствено корисника а и њихових породица,сродника,пријатеља.

Емоције, попут страха, недостајања, загрљаја, бриге, немогућности остваривања неких ситуација из редовног стања живота, а које се подразумевају и тичу се односа између корисника и њихових сродника и пријатеља. И данас, сви ми запослени, здравствени радници, стручни радници, морамо да одржимо баланс, доследност новонасталој ситуацији која нимало није лака, а ситуација која изискује пуно времена, много више обавеза и која се константно мења из дана у дан а сви ми морамо да се прилагодимо и будемо солидарнији једни у односу на друге и да је прихватимо. Неизвесност, стрепња је била присутна, мере предострожности и заштита су есенцијалне, јер сада нема места паници, а нарочито остваривањем могућности и права да се наши корисници на смештају и у установама социјалне заштите међу првима вакцинишу, јер је вакцина нама по приоритету била одмах доступна, а чијој имплементацији као и раду, имали смо одличну сарадању са надлежним епидемиолозима Завода за јавно здравље Панчево.

АКТИВНОСТИ…

Све активности су се огледале кроз :

-Рекреативне вежбе, ради очувања физичке кондиције;

-Вежбе меморије, ради очувања менталне способности и концентрације;

-Музико-терапија, ради побољшања расположења и очувања мотивације за добро дружење и избегавање конфликтних ситуација које су могуће у оваквим околностима;

-Пројекције филмова, такође у мањим групама, ради испуњења слободног времена;

-Наставак и слободно дружење уз забавне игре (карте, домине , шах, јамб)

-Креативне радионице у мањим групама, ради активације индивидуалних способности И интересовања, опет са намером смањења тензија у затвореном простору без могућности изласка ван дома, што се односи и на све организоване активности. Посветили смо већи део времена активацији корисника у припреми католичког и православног Ускрса тако што смо украсили амбијент са ускршњим мотивима, фарбали јаја. На заједничку иницијативу смо правили срца са поруком “Останите код куће” и то смо лепили на прозоре, у свим собама.

-У оквиру литерарне секције написали смо две сјајне песме о нашим животима у Дому за време изолације;

-На наш предлог корисници су интезивирали посету нашој библиотеци;

-У оквиру Кројачке радионице сашили смо маске за кориснике (задовољство је било бити део те организације и процеса прављења и шивења маски као и њихове доделе корисницима);

-Дружење корисника у нашем Кафе клубу, који се сада проширио јер водимо рачуна о социјалној дистанци, а кад год временске прилике дозволе пијемо кафу на нашим терасама;

-Свим корисницима смо доставили садржај са упутствима технике како да савладају стрес и правилне технике дисања.

Фокус рада социјалних радника и радног терапеута је управо био, између осталог, да им обезбеди све оно што они обезбеђују сами, као део њихове свакодневнице. Близина пијаце је део њиховог свакодневног ритуала, а ми смо у сарадњи са неколико продавница и апотека успели да обезбедимо комплетне потребе за наше кориснике, са тим да не угрозимо њихово здравље у смислу могућег заражавања. Набављали смо им лекове, у сарадњи са медицинском службом, воду, цигарете, упаковану амбалажу (слаткише, креме, шампоне…) а сама набавка за њих је била занимљива „прича“, од прављења спискова намирница, сакупљање новца и на крају расподела.

Други корак у раду је био, због новонастале ситуације, увеђење новог метода комуникације корисника услуга са родбином путем видео позива. Радни терапеут и социјални радник су били у обавези да лично доставе телефон кориснику услуга преко кога ће се остварити видео позив са родбином. С обзиром на тренутну ситуацију, ово је био примарни део стручног рада јер је брига о корисницима и одржавање односа са родбином и пријатељима најважнија. Од првог дана су сви били обавештени о бројевима телефона на којима могу да зову одређене службе као и посебан број на ком се остварује видео позив, јако срећан тренутак за наше кориснике и њихову родбину и пријатеље, тешко да било ко од нас може да заустави сузе радоснице.

Након одлуке Министарства здравља о попуштању мера, наглашавамо да смо увек следили препоруке и инструкције нашег ресорног министарства и да су корисницима биле омогућене и посете од стране сродника и пријатеља, кад год је епидемиолошка ситуација била стабилна. Уз строго придржавање свих мера заштите, обезбедили смо посебан велики простор где су се реализовале посете унутар Дома, а када су временске прилике биле повољне посете су се реализовале у нашем Врту трећег доба.

Најбитнији моменат у целој овој причи је обезбеђивање и примена имунизације почетком прошле године свих корисника и запослених, што нам је напослетку омогућило да корисници могу уз дозволе и консултације да излазе ван установе и буду у кругу својих породица и пријатеља, уз строго и стално праћење епидемиолошке ситуације.

И, НАЈЗАД, ОСМЕХ!

На обострано задовољство, уз велику дисциплину, одговорност, поштовање, присутност свих нас који смо под истим кровом ове наше установе и 24 сата били приправни и доступни једни другима, покушали смо сваки дан да се будимо са осмехом и лежемо са њим, у нади да ће сви наши најстарији суграђани пронаћи нешто за себе и да ће им ови дани у самоизолацији а и ван ње, бити испуњени и занимљиви. Јер, ипак, живот је леп и треба га живети. Захваљујући помоћи нашег Министарства за борачка и социјална питања, Покрајинског секретаријата за социјалну политику, Кризног штаба у Панчеву, Завода за јавно здравље, Дома здравља, Опште болнице, успели смо да се изборимо с Ковидом 19. Све ове институције биле су нам на располагању 24 сата дневно и једино на овакав начин могли смо да истрајемо.

Лета 2021. године, добили смо захвалницу „Тихи хероји” за изузетно залагање и пожртвованост у заштити корисника током пандемије вируса корона. Ово признање смо добили од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Коморе социјалне заштите, који су препознали наше свеукупно залагање током претходне године, када смо били пред великим изазовима услед отежане ситуације изазване пандемијом. Ово је прилика да се захвалим свим корисницима Геронтолошког центра Панчево на одговорности, дисциплинованости и стрпљењу које су показали током периода пандемије. Захваљујемо им на поверењу које су нам указали и на поштовању свих превентивних мера, али и посебна захвалност свим запосленима, јер они су стуб наше установе, они су дали све од себе у извршавању свих задатака на најприкладнији начин.

Обележили смо 8. март на нама својствен начин, а то нам је први весник пролећа. Радујемо се сваком зраку сунца, јер ћемо ускоро да оплеменимо наш “Врт трећег доба” и наш цео парк цвећем, јер поново можемо слободно да шетамо по сунцу, наставимо са садњом омиљеног цвећа, стабла, грмља, уживамо у цвркуту птица.

На срећу свих нас 30. марта је пристигла и радосна вест о од стране нашег Министарства, а као Измена и допуна Препорука о сузбијању вируса Ковид-19 у установама социјалне заштите, којом се и званично укинула Наредба забране посете корисницима или посетама по основу Инструкција, те су врата нашег Дома коначно откључана, а на срећу свих нас.

Радујемо се што смо поново у потпуности остварили сусрете са децом, унуцима, праунуцима, организацији излета, одласку у биоскоп и позориште. Радујемо се топлим загрљајима најближих, који за нас представљају живот, а дани се броје између размене тих нежности. Уз промоцију активног старења, очување живота и здравља корисника и запослених, био је и остаће увек наш примарни циљ.

(Старт 013)