Споменици културе јужног Баната
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У САМОШУ
• Црква је освештана 1847. године и посвећена је преносу моштију Светог Николе, 22. маја, када је и сеоска слава
Први Срби доселили су се у Самош између 1802. и 1806. године, од када се воде и матичне књиге венчаних и умрлих.
После 34 године, 1840, у време владавине Фердинанда, почело се са изградњом садашње цркве, да би седам година касније освештана црква, посвећена преносу моштију Светог Николе, 22. маја, по новом календару, почела са активносима као „Свети храм“, како ју је народ називао.
Иначе, прва самошка црква налазила се преко пута садашњег парохијског дома и била је саграђена од блата и прућа и малих димензија. У њој су били положени црквени предмети, које су, између 1802. и 1806. године, са собом понели Срби из Сечња и Румуни из Чавоша, који су се, одлуком власти Хабсбуршке монархије, доселили у Самош, како би ојачали Војну границу. У то време Самош је имао две парохије и два пароха
Српска православна црква у самошу поседује већу збирку старих књига (јеванђеља,требника…) од којих је већина из 18. века, књиге су на руској рецензији црквенословенског језика.
Недалеко од цркве постоји и Водица или, како је народ зове “ Дом побожног друштва’’. Водица се налази у делу села који се зове Виногради. Саграђена 1930. године, Водица је посвећена Светој Тројици и чист је пример сакралног народног градитељства на тлу Војводине ,који је сачуван у изворном облику.
Црква у Самошу спада у веће и раскошније цркве у Војводини. Зидана је од тврдог материјала, тако да до већих поправки није долазило све до 1904. године. Зидана је као и све пречанске цркве, са једним торњем. У лађу храма може да стане око 1000 верника, што само по себи сведочи о величини самошког храма. Да је једна од већих и раскошнијих цркви види се и по томе што поседује и хорску галерију. Кров је покривен бибер црепом, а унутрашњост цркве красе чак четири полијелеја и изваредни гипсани радови, док је под поплочан керамичким плочицама. Олтар је простран са удубљеним горњим местом, жртвеником и ђакоником.
Самошка црква је у почеку имала четири звона, али она су скинута за време Мађарске буне (1848-1849) и претопљена. Самошани у ово не верују, већ тврде да су смошка звона и данас у Будиму и да тамо звоне. Иконостас чине иконе пренесене из Сечња и Чавоша, а Богородичин и архијерејски трон насликао је познати сликар Урош Предић.
Покрајински завод за заштиту споменика културе , 15. јуна 1974. године, Српску православну цркву у Самошу проглашава за споменик културе, и то као непокретно културно добро од великог значаја.
СиБ
