Цркве јужног Баната
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРЕОБРАЖЕЊА
У ДОБРИЦИ
• Иако је парохијско звање у Добрици основано 1736. године, црква је саграђена тек 70 година касније
Добрица се први пут помиње 1425. године, а име је добило, како пише Јован Берић, по имену младића који је 1739. дошао да запроси своју вољену Маргиту, али су их турски војници, који су били у рату са Аустријанцима, посекли сабљама, у знак одмазде над недужним становништвом.
Камен темељац садашње цркве, која се налази у центру села, и посвећена је Преображењу Господњем, постављен је 9. маја 1802. године. Завршни радови обављени су 1806. године, када је црква и освећена. Црква је ограђена ниским зидом од опеке, са зиданим ступцима и и оградом од кованог гвожђа. То је једнобродна грађевина складних архитектонских облика, са звоником на западној страни, а која се од сродних грађевина издваја по богатим плиткорељефним класицистичким мотивима.
Резбаријуз на иконостасу, која је урађена је 1847. године, осликао је Матеј Петровић, а позлату је урадио Арса Стакић, златар из Новог Сада, 1854. године.
Иконе је сликао Константин Данил, у периоду од 1852. до 1855. године, и то уљаним бојама на платну, каширно на дрвену подлогу, док су целивајуће иконе радили Данилови ученици, месни учитељ Лазар Николић (који је написао и монографију села Добрице) и млади трговац Марко Завишић. Треба рећи да су Лазар Николић и његов син Владинир највише урадили на афирмацији сликарског умећа Константина Данила, а најзаслужнији што је баш Данил сликао иконе је поп Ђорђе Дрндарски, који је непрекидно службовао у храму чак 64 године, од 1828. до 1892. године, када је умро.
Сам олтарски простор храма украшен је 1807. године, и то зидним сликама Ненада Ђуркина, док Богородичин трон потиче из 1818. године.
Иначе, парохијско звање у Добрици основано је још 1736. године, а матичне књиге почињу да се воде од 1779. године. први познати парох био је калуђер Теофил Попов (1745 – 1770). Српско певачко друштво основано је после Првог светског рата, а капелу, посвећену Светом великомученику Георгију изградио је 1938. године Драгомир Дрндарски, мештанин Добрице. Иконостас и зидне слике радила је Олга Богородова, Рускиња из Сечња.
У Добрици је живео и сликар и колекционер Владимир Александров, такође Рус, избегао из Русије после Октобарске револуције, у народу познат као „деда Влада Рус“, који је радио иконе у капели породице Васе Новакова. Поред породице Новаков, на гробљу у Добрици постоји капела породице Жебељан.
Српска православна црква Преображења Господњег је споменик културе од великог значаја.
СиБ
Пројекат „Алибунар јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Алибунар.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове јединице локалне самоуправе која је доделила средства.
