Ковачица

Седамдесети рођендан Галерије наивне уметности

УВЕК ЧИСТОМ ДУШОМ И ЧИСТИМ СРЦЕМ

• Ми се трудимо да негујемо ту уметност наиве, то сликарство чисте душе и чистог срца. То и јесте наша најважнија улога и поносни смо што је то и УНЕСКО препознао – истиче Ана Жолнај Барца, директорка Галерије наивне уметности, од 2017. године

За пет дана, Галерија наивне уметности у Ковачици прославиће свој 70. рођендан!

Те, 1955. године, 15. маја, после три године у проведене у недефинисаном статусу, под називом Галерија сељака сликара, група сликара ниаваца стаје под окриље нове установе у Дому културе „3. октобар“, под новим називом – Галерија наивне уметности.

Истог тог дана, 15. маја, отворена је и прва сеоска галерија слика у тадашњој Југославији,

18 година после 1937. године, године која се сматра годином рођења наивног сликарства у Ковачици. Тада су своја прва уметничка дела насликали Мартин Палушка и Јан Сокол, да би нешто касније истим путем кренули и Михал Биреш, Владимир Бобош, Мартин Јонаш и Јан Књазовиц, а нешто касније и Зузана Халупова, поред Мартина Јонаша, најзаслужнија за промоцију ковачичке наиве у светским размерама.

Године 2009. Галерија наивне уметности излази из оквира Дома културе и постаје самостална културна установа.

Пре више од 22 године, још док је била под окриљем Дома културе, у Галерији се запошљава једна дама, најпре на пословима економисте, да би убрзо постала оно што јој је душа говорила – кустоскиња. А онда, тог јуна 2017. године, добија још једно звање – директора, и тако постаје директорка Галерије наивне уметности.

То је Ана Жолнај Барца, и данас кустоскиња и директорка, а по потреби и више од тога, права домаћица, у једној таквој установи културе коју годишње посети преко 20.000 гостију из земље и иностранства, коју је председник Републике одликовао Карађорђевом звездом I степена, што је само једно од многобројних признања, која је најзаслужнија што је крајем прошле године ковачичко наивно сликарство УНЕСКО ставио на своју репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

-Стављањем на своју листу нематеријалног културног наслеђа, а тиме и заштите онога што наши сликари раде, УНЕСКО нам је указао велику част, и не само то, већ дао и велики подстицај да се оно што су оснивачи наивног сликарства покренули, настави кроз другу, па и трећу генерацију сликара – истиче Ана Жолнај Барца, подсећајући да је Србија једина земља у Европи која под заштитом УНЕСКА има културно наслеђе једне националне мањине.

А ево зашто то није нимало случајно:

– Ми се трудимо да негујемо ту уметност наиве, то сликарство чисте душе и чистог срца. То и јесте наша најважнија улога. Кроз нашу Галерија је од њеног оснивања до данас прошло око 60 сликара, међу којима су свакако најважнији Зузана Халупова – Мама Зузана и вероватно најзначајнији сликар наиве са ових простора – Мартин Јонаш.

Мама Зузана је била чланица Уницефа, Унеска и Црвеног крста у Женеви и са својом Катком, својим имагинарним дететом, обишла је цео свет, а Уницеф је у милионском тиражу штампао разгледнице са мотивима њених слика.

Мартин Јонаш је сликао углавном пољопривреднике, а о његовом значају најбоље говори и то да је 1978. године добио прву награду за једну своју графику заједно са Салвадором Далијем – подсећа нас Ана Жолнај Барца, напомињући да Галерија данас има 22 члана, из Ковачице и Падине.

– При избору нових чланова највише гледамо њихов рад и само рад, ништа друго. Мотиви којим се данас наши чланови у свом сликарству баве су углавном њихова сећања на нека прошла времена и на живот из тог доба, као и одређени црквени мотиви, а техника је углавном уље на платну или акварел на платну. Ми организујемо изложбе, а њихова обавеза је да нам поклоне једну своју репрезентативну слику годишње која иде у наш фонд, који тренутно има преко 800 слика – каже директорка Жолнај Барца, додајући да „све те слике нису на продају, јер је то наше уметничко благо.“

Током седам деценија рада Галерије наивне уметности, њу су посетиле многе светски значајне личности. Како каже директорка, поред готово свих амбасадора, Ковачицу и њену Галерију наивне уметности посетили су и Хуан Карлос, Франсоа Митеран, Ален Делон, Елизабета Тејлор, Софија Лорен, Урсула Андерс, Франко Неро, Бил Гејтс, Пеле, Ролингстонси, посада Апола 11 и многи други.

– Сви они су одавде нешто понели, или су купили или смо им ми нешто поклонили, и сви су они са собом однели делић овог нашег уметничког блага и у својој души – напомиње Ана Жолнај Барца, кустоскиња, директорка, домаћица… Галерије наивне уметности у Ковачици.

С. Батало