На кафи са…

Павом  Новаков Чабриловски, координаторком за ромска питања Градске управе Панчево

РОМИ – ОВО ЈЕ ОНА ЛЕПША СТРАНА ПРИЧЕ

• Панчево је локална самоуправа која се може похвалити да је доста урадила на решавању проблема Рома у граду

• За решавање ових проблема потребно је, ипак, изнаћи неко системско решење

• У Војводине три Ромкиње испред свог имена имају титулу др

ПАНЧЕВО је град који је од локалних самоуправа у Војводини међу првима препознао проблеме ромске заједнице, и у покушају да се они реше, донео је и документ – Акциони план за друштвену интеграцију Рома од 2012. до 2016. године. Данас се ради на доношењу новог таквог документа каже, за Старт 013, Пава  Новаков Чабриловски, координаторка за ромска питања при Градској управи Града Панчева.

– Оно што је још важније, Акциони план је подржан средствима градског буџета, и то не малим средствима. За његову реализацију издваја се 7,5 милиона динара и ја могу рећи да је све то донело значајне резултате, посебно у образовању где се највише и улагало. Ромски  ученици данас добијају бесплатне уџбенике: 539 њих у основним и 64 у средњим школама. Поред тога, предшколски програм похађа 58 ромске деце и то јесте велики успех. Панчево је по овом питању прави пример добре праксе – оцењује координаторка и додаје да Град на разне друге начине помаже Роме па тако, на пример, сноси трошкове издавања личних карата за њих у чему је веома важна и сарадња са другим институцијама, у овом случају са МУП-ом. Град је такође, у неколико наврата, кроз своје мере запошљавања помогао и Ромима да започну свој посао, а прошле године, по први пут, два Рома су кроз програм стручне праксе нашли запослење.

ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ

  Како сама за себе, са својим специфичним осмехом, каже, Пава Чабриловски је пример добре праксе: Ромкиња је, образована је, успешна је предузетница и мајка две кћери на које је поносна. Дипломирана је економисткиња, која је тренутно на мастер студијама, али то је није спречило да похађа и Школу ромологије на Новосадском универзитету и то у друштву своје старије кћерке, иначе студенткиње четврте  године антропологије  која  такође показује интересовање за проблеме ромске заједнице. Рођена у мултиетничкој средини, у Банатском Новом Селу, Пава каже да се никада није осећала издвојено због свог ромског порекла и да и данас има пријатеље свих вера и нација, а да је то највероватније резултат онаг аспекта васпитања који се добија у породици.

Како наша саговорница даље  каже, њен посао координатора управо и захтева сарадњу са другим установама и та сарадња је, по њеној оцени, увек одлична, било да ли су у питању школе у граду или је то панчевачки Центар за социјални рад, чија је директорка увек спремна да помогне у решавању бројних проблема ромске  популације у Панчеву. А кад је реч о проблемима са којима се суочава ромска заједница код нас, они су бројни, а један од њих јесте и образовање. У Панчеву је тај проблем делимично решен, јер велики број деце редовно похађа наставу и успева касније себи да изгради живот какав жели, а у свему томе, како каже наша саговорница, најважније да су успели да родитељима деце објасне важност образовања деце и додаје да постоје и друге мере државе као, на пример то да родитељи деце која не иду у школу губе права на социјалну помоћ, тако да се припадници ромске заједнице труде да своју децу шаљу у школу. Ту постоје и друге мере којима се та деца мотивишу за рад и труд у школи, попут стипендија које у додељује Фондација Сорош за сву ромску децу која остваре у школи добар успех, а коју су у Панчеву велики број ове деце заслужила. Град Панчево такође за оне који остваре врло добар и одличан успех додељује једнократну новчану помоћ коју је ове године добило чак 184 ученика панчевачких школа из ромске заједнице.

У граду функционише и мобилни тим који се бави  проблематиком Рома и њега, поред наше саговорнице, која је на његовом челу, чине  педагошки асистент,  здравствена медијаторка и по један представник Националне службе за запошљавање и Центра за социјални рад. Тим, који је претходних година био подржан од стране ОЕБС-а, активан је у свом раду, обилази ромска насеља и покушава да на сваки начин помогне Ромима у решавању њихових свакодневних проблема.

РОМИ У ВОЈВОДИНИ

Као председница покрајинског Савета за друштвену интеграцију Рома, наша саговорница каже да  у Војводини има три Ромкиње, које су докторирале, једна од њих је и Јелена Јовановић, која се активно бави  политиком и посланица је у покрајинском парламенту.

 У Вршцу на Високој школи струковних студија за васпитаче образују се васпитачи на ромском језику. Укупан број  уписаних ромских студената је двадесет, од тога прву годину похађа десет студената.

Поред функције координаторке за ромска питања у Панчеву, Пава Чабриловски је и председница Савета за интеграцију Рома, саветодавног тела владе АП Војводине чија је улога да обавештава Покрајинску владу о проблемима ромске заједнице и стању у ромским насељима у свих 45 војвођанских општина, као и да предлаже могућа решења за те проблеме.

– Проблеми у ромској заједници су нагомилани: поред образовања, Рома нема у установама и институцијама система, а ту је и њихов начин живота у неусловним насељима којих у Панчеву има два. За решавање свих тих проблема потребно је наћи неко системско решење – сматра Пава Чабриловски и као добар пример наводи општину Оџаци која је средствима из донације успела да Роме измести из једног неусловног насеља.

И ЈОШ НЕШТО

    – Предузеће “Пава Плус” је на недавном конкурсу запослило једну и жену која је жртва породичног насиља, а која је смештена у Сигурној кући, тако да је ово начин да јој помогнемо да се економски осамостали – са поносом каже Пава Новаков Чабриловски, предузетница, координаторка за ромска питања и председница покрајинског Савета за интеграцију Рома, Ромкиња која последњих година много и предано ради на решавању проблема ромске заједнице код нас.

Наша саговорница је, поред свега, и успешана предузетница. Како каже, пре десетак година, видевши да тржиште рада нема шта да јој понуди, одлучила да се отисне у воде предузетништва и започиње свој посао – оформила је агенцију за чишћење стамбених и пословних просторија: – Посао сам почела сама, из нужде, као самохрана мајка која није налазила посао на тржишту рада. Тада су почеле да се рађају идеје и после истраживања тржишта започела сам овај посао који сам постепено ширила тако да данас запошљавам још 11 жена од којих је њих шест Ромкиња. Од Мисије ОЕБС-а у Србији, на конкурсу чији је акценат био на ромском предузетништву добила сам средства за опрему с обавезом да запослим шест Ромкиња. Данас је “Пава плус” једна од 18 предузећа у Србији која су обухваћена тим пројектом и која успешно запошљавају Роме – објашњава наша саговорница и каже да се негде у том тренутку и почела занимати за проблеме ромске заједнице у Србији.

И. Владан