Досије 013

Како је текла борба Словака, тек досељених на ковачичку пустару, за своја национална и верска права

ПРВО СУ ЗАПЕВАЛИ ЈАНКОВИ РОДИТЕЉИ,  А ОНДА…

• Одржавање богослужења на мађарском језику у Ковачици је 1907. године била последња кап за Словаке који су покушали да одбране своја права

• Епилог је познати „Ковачички процес“, после којег су 35 Словака укупно кажњени са три године и девет месеци робије

Ковачица је данас банатска општина и место које највише карактерише изразита мулиткултуралност која је много допринела да Ковачица данас буде то што јесте, банатска варошица богата својом јединственом културом.

Од оснивања овог места, 1802. или 1803. године ако се гледа званично царско одобрење да се словачке кметовске породице, ипак, населе на месту данашње Ковачице, Словаци су постали најбројнија мањина у овом месту. Иако је било покушаја и раније да се ковачичка пустара трајно насели, то је успело тек доласким  Словака који су, почетком 19. века,  због тешких услова живота, кренули из Словачке у ове крајеве. Од тада па све до данас Словаци у Ковачици чине најбројнији народ, који је са собом донео и своје обичаје, своју веру, културу…

Да ипак није све тако једноставно и да је било и покушаја да се већинским Словацима наметну друга вера и култура најбоље показује познати „Ковачички процес“, судска борба Словака за своја права који је тада, 1907. године, као врло важна вест, одјекнуо у целом свету.

После првих сто година постојања Ковачице процес мађаризације од стране царских власти  је био све израженији и јачи, посебно после развојачења Војне границе када су у овом месту постављани мађарски чиновници, а мађарски језик постаје државни, Слична ствар се одвијала и у цркви, тако да Словаци нису успевали да поставе свог кандидата за свештеника. Тако је  избор Јана Чапловича за свештеника 1904. године, за шта су се Словаци коначно изборили, само продубио тај процес и жељу мађарских власти да наметну своја правила.   Догађај који је покренуо дешавање у готово сукоб јесте захтев да се богослужење држи на мађарском, а не словачком језику.

Црквена управа која је била промађарски наклоњена је одобрила овакав захтев тако да је 5. маја 1907. године у Ковачици први пут требало да буде одржана служба на мађарском језику. Словаци су негодовали и у цркви су почели певати словачке родољубиве песме што је онемогућило одржавање службе. После две недеље, локална власт је у жељи да спречи опет такав развој догађаја, ангажовала жандарме. Словаци су покушали и тај пут да спрече богослужење, али су тада реаговали жандарми који су почели да примењују бруталну силу над њима, зачињену и понеком псовком, што је за резултат имало хаос у коме су неки Словаци побегли, а неки су били ухапшени. Оне који су ухватили, жандарми су спровели у Градску кућу где су пописани. Оно што је занимљиво је то да су међу првима који су почели певати словачке песме у цркви били родитељи Јанка Булика, познатог адвоката, који се и сам ангажовао у „Ковачичком процесу“ и који је својим укупним радом током живота доста тога урадио за Словаке у Србији, односно Југославији.

Овај догађај је добио и судски епилог, од 106 ухапшених њих 97 је суђено на монтираном процесу који је у историји остао познат као „Ковачички процес“. После више од годину дана 35 Словака је осуђено на казне од 15 дана до четири месеца затвора чему треба додати и судске трошкове. После жалбе, суд у Панчеву је коначно умањио казне, тако да су сви осуђени заједно добили три године и девет месеци робије. Овај процес је имао велики одјек у светској јавности пошто је био индикативан на начин на који се Монархија односила према словенским националним мањинама.

Упркос томе, мађаризација је и наредним годинама, како се приближавао Први светски рат,  била све јача и интензивнија.