Панчево – Градска библиотека

Промоција илустроване монографије „Од усељеника до проналазача – Михајло И. Пупин“

СПОЈ СРПСКЕ КУЛТУРЕ,УМЕТНОСТИ, ДУХОВНОСТИ…

• Новосадски композитор Јован Адамов, кад је прелистао Mонографију, прихватио је њен значај, рекавши:  „…па ово свака српска кућа мора да има“

Исток филм“, предузеће за кинематографску и видео производњу д.о.о. промовисаће, у среду, 15. јуна, у 19 часова, у Градској библиотеци, илустровану монографију „Од усељеника до проналазача – Михајло И. Пупин“.

О монографији ће говорити Мирослав Станковић, приређивач, Гордана Влајић, књижевница, Жозеф Иван Лончар, маркетиншки стручњака и Никола Влајић, етнолог.

Пупинова аутобиографија „ОД УСЕЉЕНИКА ДО ПРОНАЛАЗАЧА“ („From immigrant to inventor“), по први пут, појављује се у свету као илустрована књига са 101 фотографијом на 330 страна, луксузно опремљена. И управо се преко илустрованих личности и догађаја осликава и потврђује Пупинова животна прича, посебно његов беспрекоран рад на очувању српског националног идентитета.
Илустрована монографија „Од усељеника до проналазача“, није само Пупинова пресликана аутобиографија „Са пашњака до научењака“,  већ  ова Монографија спаја српску културу, ликовну уметност, књижевност, науку, историју и  духовност, јер су
Урош Предић, Паја Јовановић и Милош Црњански повезани кроз Монографију са Михајлом Пупином.
Део илустроване монографије „Од усељеника до проналазача“ су фреске
Светог Саве и Стефана Немање, као и слике Карађорђа, Хајдук Вељка, Краљевића Марка, Светозара Милетића, Бранка Радичевића, проте Васе Живковића, Филипа Вишњића, Николе Пашића, Николе Тесле, Руђера Бошковића, Живојина Мишића. Фотографије Хиландара, Панчева, Београда, а и слике„Сеоба Срба“ и „Косовка девојка“ су део Монографије, а  имају своју праву историјску подлогу.
Својом јединственом аутобиографијом Пупин је српском народу већ оставио велико завештање, да би илустрована монографије „Од усељеника до проналазача“, представила прво нама, а надајмо се и свету,  колико је Пупин заиста бескрајно радио на очувању српске културе, ликовне уметности и духовности. То је и разлог што Монографија поседује уметничке слике, фотографије и фреске.
Новосадски композитор
Јован Адамов, кад је прелистао Mонографију, прихватио је њен значај, рекавши:  „…па ово свака српска кућа мора да има“.
Професор Михајло Пупин је размишљао о српском идентитету и кад се  представио америчком друштву као председник Универзитетског клуба: –  „Помислити да би један такав клуб, који укључује крем америчког друштва – један стопроцентно амерички клуб – изабрао сина српског сељака као свог председника, јесте ствар највише вредна пажње. … Ја сматрам да је избор сина сиромашног српског сељака за председника Универзитетског клуба један комплимент Америци”, рекао је професор Пупин. „То показује демократију ове велике земље, њену дарежљивост душе („Од усељеника до проналазача“)
Иначе, ово је прво интегрално издање. Сви преводи до сада, били су окрњени, односно нису обухватали делове о значају Светосавља за Пупина.