Незаборавник у Иланџи

Милош Црњански – један од највећи српских приповедача и песника

АЛИ ЈА НЕ МОГУ ДА БУДЕМ ДРУГАЧИЈИ

• Његови родитељи су живели у Иланџи, а Милош је већи део летњих распуста  проводио у овом месту

“Кажу да сам луд, бесан, насртљив, рђав?

Можда су и у праву… али ја не могу да будем другачији“

Сваке године, већ традиционално, у Иланџи се обележавају Дани Милоша Црњанског.

Дани почињу 26. октобра, на дан када је пре 125 година рођен један од највећих српских приповедача и песника.

Милош Црњански је био други син Томе Црњанског, писара, али и ноћобдије и коцкара. Друга жена (прва му је умрла и с њом је имао сина Јована), била му је Марина Вујић, из угледне панчевачке фамилије, иначе кћи граничарског официра. Када се удала за Тому започела је живот у тешком сиромаштву, тако да је сина Милоша купала у кориту у коме је месила  хлеб.

Рођен у Чонграду, у Мађарској, пошто му је отац протеран из политичких разлога, Милош је, ипак, највећи део своје младости, провео и Иланџи, понајвише за време летњих распуста.

Они који су га боље познавали говорили су да је био екстравагантан, кицошки обучен и да се није превише дружио са својим вршњацима. Како му је отац прерано умро, а мајка није имала пара да га школује, бригу о Милошу преузео је његов богати ујак Васа Вујић из Беча. Пошто је основну и средњу школу завршио код фратара у Темишвару, уписао је Експортну академију у Ријеци. Сем што је успешно завршавао школе, Милош је био и  фудбалер, мачевалац, веслач, авијатичар…  А једном се упустио  и у двобој из, само њему схватљивих и објашњивих разлога.

Велики рат провео је у једном мађарском пуку на Источном фронту, у Галицији, а потом на фронту у Удинама. По распаду Аустроугарске царевине настањује се у Београду, где уписује Филозофски факултет. Ту ће 1922. срести и упознати студенкињу Виду, која ће му годину дана касније постати и супруга. Вида је, иначе, била ћерка министра Добросава Ружића, и важила је за једну од најлепших жена Београда.

Да ли је истинита или не, тек једна од бројних анегдота из Милошевог живота каже да је  он једном прилико хтео да седне поред ње, али је она рекла да је то место заузето. –Шта, заузето, узвратио је Милош, и сео поред ње. Убрзо су постали супружници. Најпре су, пошто је Милош, разочаран у професорске дане у Панчеву, продао кућу у том граду, отишли у Париз, а у граду светлости…  – Лично сам га виђала на улицама са многим дамама, а ја му само махенм руком, знам да ће доћи кући и све ми испричати – говорила је Вида. По повратку из Париза постаје директор Четврте београдске гимназије, да би у  тридесет и петој години почео да пише своје „Сеобе“, с којима стиже на сам врх свог књижевног стваралаштва. Узгред, говорио је чак пет језика: немачки, мађарски, француски, италијански и енглески.

Онда долази Други светски рат и…

                                                                                                          (наставиће се…)

С. Батало

Пројекат „Алибунар јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Алибунар.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове јединице локалне самоуправе која је доделила средства.