ИСТОРИЈСКА СЛИКА... српски војник у Првом светском рату

На данашњи дан

Пре 101 године потписано је примирје након четири године Великог рата

СВАКИ ТРЕЋИ СРБИН НА ОЛТАРУ ПОБЕДЕ

• Сразмерно броју становника, Србија је на олтар победе у Првом светском рату принела највише жртава. Скоро сваког трећег мушкарца или око 28 одсто укупног становништва
•За време рата мобилисано је преко 700.000 људи плус 20.000 српских добровољаца из других српских крајева, па и из Америке, Русије…
СОЛУНСКИ ФРОНТ

Формиран као закаснели покушај да помогну Србији, у јесен 1915. године, Солунски фронт је све до септембра 1918. године био само стабилан фронт савезника, а све од албанских обала Јадранског мора па до реке Струма, на којем простору су се водиле битке са снагама Централних сила.

Јула 1918. почињу припреме за пробој фронта. Основна идеја била је да се нападом српских армија у планинском пределу између Сушице и Лешнице изврши пробој непријатељског фронта у ширини од 30 километара, а затим брзом офанзивом, прошири фронт пробоја и енергичним напредовањем дође до линије Демир Капија  – Кавадарци.

Војвода Живојин Мишић

Врховну команду над целом савезничком армијом имао је француски генерал Франше д’ Епере, а над српском, поред престолонаследника Александра, и војвода Живојин Мишић.

У зору 15. септембра  1918. генерал Д’Епере наређује да се крене у пробој Солунског фронта, при чему је српска војска одиграла главну улогу и који се убраја у најуспешније операције Првог светског рата.

Битка код Доброг поља започела је артиљеријским бомбардовањем непријатељских положаја још 14. септембра. Следећег дана, Французи и Срби су напали и извршили своје циљеве, неке бугарске јединице су се предавале без борбе.  Савезници су онда покренули офанзиву дуж целих својих линија и бугарски командант  је наредио повлачење. Савезнички авиони су бомбардовали одступајуће бугарске војнике и повлачење се претворило у бекство. Бугарској је 30 септембра гарантовано примирје од стране генерала Д’Епереа и на тај начин је она избачена из рата. Краљ Фединанд је абдицирао и отишао у изгнанство четири дана касније.

Британска војска је скренула источно према европском делу Отоманског царства. Уз британску војску близу Истанбула и без значајнијих турских снага да је заустави, турска влада је затражила примирје 26. октобра (Енвер-паша је неколико дана раније побегао у Берлин).

Истовремено, српске и француске снаге незадрживо напредују ка Београду, успут лако излазећи на крај са деморалисаним немачким дивизијама.

Четрдесет и пет дана од почетка пробоја Солунског фронта, 1. новембра, ослобођен је Београд.

Десет дана касније, 11. новембра, потписано је примирје. Први светски рат је завршен.

Двадесет и једну годину касније почеће Други светски рат. Из сличних разлога. Али далеко суровији и крвавији.

Аустроугарска монархија се распала. Поред бројних других држава, на њеном згаришту, 1. децембра 1918. године, настаје Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. И она ће се распасти. У некој другој држави, али не и без крви.

ЖРТВЕ

У Првом светском рату учествовало је 36 држава, са 1,5 милијарди људи, што је било 3/4 ондашње популације. Погинуло је укупно 9.915.100 људи. Највише Немаца – 1.773.700, а најмање Јапанаца – 300.

Сразмерно броју становника, Србија је на олтар победе у Првом светском рату принела највише жртава. Скоро сваког трећег мушкарца или око 28 одсто укупног становништва.

За време рата мобилисано је преко 700.000 људи плус 20.000 српских добровољаца из других српских крајева, па и из Америке, Русије… Завршетак рата дочекало је само 150.000 војника. Укупно је било 1.978.148 жртава. И то 1.250.000 погинулих и 728.148 теже и лакше повређених.

Само у завршним операцијама на Солунском фронту страдала су 9.303 српска војника.

На солунском гробљу Зејтинлик сахрањени су посмртни остаци њих 8.020, да вечно почивајући у хладу чемпреса са Хиландара подсећају на голготу и славу Србије.

ГОЛГОТА

Уништивши или закопавши тешке и пољске топове, српска војска је 3. децембра 1915. кренула пут Црне Горе и Албаније. Кретање је било споро, по залеђеним путевима, а додатни проблем представљали су напади Албанаца који нису признавали власт Есад-паше Топтанија, савезника Србије. Према подацима српске Врховне команде, на албанску обалу стигло је око 110.000 војника и 2.350 официра. Претпоставља се да је током повлачења живот изгубило око 72.000 људи.

Албанска голгота српских војника

После више од месец дана тешких маршева, по лошем времену, српска војска се окупила око Скадра, Драча и Валоне. Долазак на албанску обалу није значио и коначан спас. На самој обали велики савезници нису били организовали задовољавајући прихват, а један савезник (Италија) понашао се као непријатељ.

Никола Пашић је 15. јануара 1916. упутио циркулар руском цару Николају II, тражећи помоћ. Он је до цара Николаја стигао 18. јануара и истог дана цар Николај шаље телеграм краљу Велике Британије и председнику Француске, у којем је рекао да, алко српска војска не буде спасена, Русија раскида савез са њима. Интервенција је убрзала савезничку помоћ, а италијанска влада је дозволила Србима да уђу у Валону.

КРФ

Јануара 28. 1916. године, француска влада је одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска. До 15. фебруара на грчко острво крф превезено је 135.000 људи,  а у Бизерту око 10.000. До априла, на Крфу се прикупило 151.828 војника и цивила.

Први дани на Крфу били су ужасни за Србе. Није било ни довољно хране, одеће, огрева, шатора, па су измучени војници масовно умирали. А и небо се заверило. Ледена киша је непрекидно падала по измореним и болесним војницима.

За два месеца, од 23. јануара до 23. марта, умрло је 4.847 људи. Мало острво Видо код Крфа, које је било организовано као болница, претворено је у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“, без могућности сахране спуштено је у море још 5.400 умрлих.

Из пијетета према српским јунацима, грчки рибари наредних 50 година нису изловљавали рибу у том подручју.

ПОСЛЕДИЦЕ

На путу до „Острва спаса“, како су Срби назвали Крф, српски народ је доживео један од највећих егзодуса у својој историји.У званичном извештају министра војног  генерала Божидара Терзића председнику владе Николи Пашићу пише да је нестало, умрло, погинуло или заробљено 243.877 људи.

Француски генерал Жозеф Жовр је о томе рекао: „Повлачење наших савезника Срба, под околностима под којима је извршено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено“

Припремио: С. Батало