Жене које су мењале свет

После 400 година срушила је дискриминаторски однос према женама интелектуалкама

ЈЕДИНА ЖЕНА У МУШКОМ ЦАРСТВУ

• Написала је и књигу Осмех Краљевића Марка, на основу успомена са Которског залива, где је боравила као млада девојка и где је често путовала да би нашла инспирацију за своја дела

Она је изгледала више као добродушна домаћица него потомак старе аристократске породице. Била је немарна у одевању, дебељушкаста, са косом сакупљеном у пунђу. Волела је само накит и то искључиво од сребра.

Њен пријем у Француску академију наука и уметности, 1980, подигао је такву буру да се тресла цела Француска. После вести да је примљена у „мушко царство“, Маргарит Јурсенар, пошто је одавно била ослобођена од људске таштине, вратила се у дугогодишњу осаму, на мало острво Маунт Дезер, у америчкој држави Мејн.

Наставила је да ради оно што и до тада. Добровољну самоћу, која је трајала 40 година, далеко од домовине, делила је са Грејс Фрик, Американком, женом која је на најбољи могући начин (познавајући је у душу) мпревела сва њена дела са француског на енглески.

Чиме је све то ова врсна књижевница заддужила светску књижевност и зашто еј примљена у Француску акдемију? Наравно, све је то попстигла само писањем. Светска књижевна баштина обогаћена је њеним следећим делима: Хадријанови мемоари, то је књига која заузима посебно место у њеном опусу, Дело у црном, Побожне успомене, Архиви са севера, Црна мрежа. Легенда векова… Написала је и књигу Осмех Краљевића Марка, на основу успомена са Которског залива, где је боравила као млада девојка и где је често путовала да би нашла инспирацију за своја дела.

Једна од најизразитијих карактеристика њене литературе је мањкавост женских ликова.

Можда зато што, стицајем околности, није имала срећу да доживи нежност када јој је била најпотребнија. По њеном рођењу, мајка јој је умрла, а ни сама никад није пожелела да има дете.

Рођена је у Бриселу, 1903. а умрла у Вашингтону, 1987, од последица саобраћајне

несреће. Остаће упамћена као једна од најбољих француских и светских списатељица.

ОВАКО ЈЕ ГОВОРИЛА:

• Свачији живот је божански, само мало људи то зна.

• Право место рођења је оно у коме је човек први пут разумно сагледао самог себе.

• Свака срећа је ремек-дело.

• Не постоје два начина да се воли.

• Свет чине бољим реформе, а не револуције.

• Немамо право да комбинујемо зла атомског доба са дивљаштвом каменог доба.

• Године не постоје, само вечност и детињство.

(Према: Жене које су мењале свет, Љубисав Милосављевић и Валерија С. Клем)