Ковачица
Необична, али изузетно инспиративна изложба у Галерији наивне уметности
ШТА РЕЋИ, ДОЋИ И ВИДЕТИ, ТО ЈЕ СВЕ!
• Идеја о једној оваквој изложби настала је из жеље да се 220 година од доласка Словака на ово подручје обележи и на начин који ће подсећати на многе године прошле, али и мотив за године будуће
У суботу, 8. октобра, у Галерији наивне ументости, Ана Барца, директорка, отворила је несвакидашњу изложбу, другачију од осталих какве смо навикли да виђамо у просторијама ове јединствене културне установе, основане још давне 1955. године.
Наиме, у поткровљу Галерије изложени су разни експонати, са разним мотивима, али сваки са поруком уметника која далеко досеже.
Идеја о једној оваквој изложби настала је из жеље да се 220 година од доласка Словака на ово подручје обележи и на начин који ће подсећати на многе године прошле, али и мотив за године будуће, да све што може да остави трага у културном миљеу Словака – траг и остави.
Јан Жолнај, један од актера овењ необичне изложбе и њен координатор, управо је на то мислио када је рекао да је циљ изложбе да се види оно што настаје у главама људи и ствара рукама, а све са циљем очувања традиционалних вредности и обичаја Словака и њихове што приступачније промоције.
Поред Жолнаја, своје уметничке творевине изложила је и Ева Немчек, а то су јаја са посебним украсима, баш као и шоље и тањири од керамике, све то са подсећањем на нека прошла времена, на помало романитичан и сетан начин.
Виктор Крајишек и Мартин Бабка су се представили својим уникатним лампама, насталим уз помоћ 3d штампача, са светлошћу које ствара посебан утисак у амбијенталним оквирима и са мотивима која подстиче на размишљање, што и јесте циљ сваког уметничког израза.
Као колекционар старих рачунара, Желимир Шипицки, бавећи се њиховом репарацијом на њему својствен начин, данас у својој колекцији има преко 200 уређаја из прошлих времена, али са поруком да та времена никад не пролазе.
Данијел Валовец, са својим брендом Дартлампе, успео је да својим уникатним експонатима у којима се преплићу светлост и сенке, у игри контраста, створи амбијентални доживљај, колико занимљив толико и инспиративан и подстицајан.
Јан Светлик је изложио своје макете бродов, чија израда захтева не само изузетан труд, него и посебну прецизност, иза које се крије маштовитост која претиче време, у сваком тренутку. Светлик се овим послом бави више од 35 година.
Желислав Пољак, као графички дизајнер, представио се својим фотографијама које су више од фотографија, које имају свој садржај и своју неиспричану причу са пуно симболике, која увек има неку поруку.
Јан Томан се бави токарењем и дуборезом, као и рестаурацијом делова разног намештаја, зидних сатова, како каже на начин који не прихвата никакве узоре, већ увек као плод личног афинитета и личних осећања.
Изложба, коју свакако вреди видети, јер само тако се стиче права слика о ономе шта је уметник хтео да каже, и та слика не пролази тако брзо, што и јесте суштина сваког уметничког израза и његовог доживљаја.
Изложба је отворена до суботе, 15. октобра.