На кафи са…

Миланом Чабрилo, за четири месеца и званично, најбољим студентом генерације Стоматолошког факултета у Панчеву

НЕ ИДЕМ ТАМО ГДЕ НЕ МОГУ ДА ЧУЈЕМ СЕБЕ!

• Част ми је било учити од таквих људи који су, уважавајући нас у сваком тренутку,  своје изузетно познавање струке на најефикаснији начин преносили на нас, подстичући у нама ону позитивну енергију која те просто тера да идеш све даље и даље…

Основну и  Средњу зуботехничку школу завршила је у Београду, са свим петицама из свих предмета. Без изузетка. А када је стигла на раскрсницу животних путева, није дуго стајала на њој. Бели мантил је бели мантил, без обзира да има „кровова позади крова сваког“ и да ли се увек „румено наставља на румено“. Прелази Дунав, тамо где се он „улива у Тамиш“, и ето је у Панчеву, на престижном Стоматолошком факултету. Пролази прва година, друга, трећа, четврта, пета и… Милана Чабрило (24), Херцеговка из Београда, спрема дипломски рад. Тема: Анализа развијености вилице по Шварцу. Менторка: проф. др Јасмина Милић. Термин: септембар. А, онда? Онда, шест месеци стажирања у некој од стоматолошких установа, па државни испит, па… –Специјализација ортодонције и самостални рад, али свакакао желим да останем да радим у својој земљи, то је оно што сигурно знам – каже Милана.

За пет година студирања Милана је остварила импресиван просек од чак 9,97! Само три професора сматрала су да њени одговори нису вреднији од деветке! –Нисам, ваљда, ја међу њима, знатижељно, помало и забринуто, рекли бисмо, приупита  декан проф. др Јово Колар, у чијој смо канцеларији разговарали (хвала му на уважавању и испољеној љубазности!) са будућим (дипломираће у септембру), и званично најбољим студентом (у овом случају – студенткињом, да се не замеримо борцима и боркињама за родну равноправност) генерације Стоматолошког факултета. -Не, не, нисте – са необично симпатичним осмехом, који готово да и није скидала с лица за све време разговора, одговори, уверили смо се у то врло брзо, наша елоквентна и изузетно комуникативна и шармантна саговорница.

Милана Чабрило је ћерка јединица родитеља који са медицином немају никакве везе. Али имају са науком. Оном везаном за пољопривреду. Ипак, ивер…   –Да бисте се успешно бавили неким послом, морате, најпре, тај посао волети, а да бисте били напредовали у том послу, морате и много радити на властитом усавршавању, јер наука не трпи никакве застоје – напомиње најбоља студенткиња Стоматолошког факултета, додајући да за свој успех посебну захвалност дугује својим професорима.

ВРХУНСКИ, И ПРОФЕСОРИ И…

– Част ми је било учити од таквих људи који су, уважавајући нас у сваком тренутку,  своје изузетно познавање струке на најефикаснији начин преносили на нас, подстичући у нама ону позитивну енергију која те просто тера да идеш све даље и даље и желиш све више и више, што пре журећи ка циљу. Томе треба придодати и врхунску опремљеност кабинета, организацију посла која све расположиве капацитете користи на оптималан начин, али и успешну сарадњу са панчевачком Општом болницом, као поузданом и креативном наставном базом – каже наша више него симпатична саговорница.

Када говори о потенцијалним препрекама на путу којим иде, Милана каже да за њу нема непремостивих препрека.  – Када сам се опредељивала за овај посао, и за бели мантил који ћу  носити после полагања Хипократове заклетве, водила ме је идеја несебичне помоћи људима и осећај задовољства кад је пацијент задовољан, а када су у питању евентуалне препреке, они који ме познају знају да сам ја борац који ће увек наћи онај угао из кога се проблем може решити, на овај или онај начин, али решити, позитивно свакако.

Питамо Милану да ли је некада пропустила неко предавање?

-То вам је питање сувишно – спремно, и са већ уобичајено сугестивним осмехом, одговара. За ових пет година нисам пропустила ниједно предавање, на сваком сам пажљиво хватала белешке, практично учила сам на предавањима, не само слушала, пажљиво ишчитавала све књиге за сваки испит, од којих ниједна није имала мање од 300 страница, а пред испит сам и по десет дана знала бити „скинута“ са свих веза са спољним светом  – објашњава, ускоро и званично, најбоља студенткиња, како то и постати, додајући да је најпоноснија на десетке из Анатомије и Максилофацијалне хирургије, а што се професора тиче, сви су јој подједнако драги, па и они код којих је зарадила три деветке, поред свих осталих десетки, њих педесетак.

НАЈБОЉА И У…

Сем што ће ускоро и званично бити проглашена за најбољу студенткињу генерације, Милана је већ била најбоља и још у нечему. Са свега 13 година била је најмлађи носилац црног појаса, а онда  и  троструки првак тадашње Државне заједнице Србија и Црна Гора у каратеу.

Сем што је репрезентативка Србије у каратеу, Милана тренира и аикидо, где је стигла до браон појаса. Већ четири године активно се бави и пливањем, али ни ту није крај. Милана воли и фолклор, и као чланица „Перле“ (некадашњег „Абрашевића“) учествовала ја на бројним смотрама народних игара, а уз то и обишла многе градове широм света.

Ако сте мислили да је ту крај Миланиних активности, опет сте се преварили. Кад је Милана у питању крај се, не само  никад не зна, него ни назире. Поред пет успешних година студирања на Стоматолошком факултету, поред бављења каратеом, аикидом, фолклором… Милана је успела да до перфекције (има сертификате) научи да говори енглески, руски и шпански језик! Тренутно учи и четврти! Немачки.

Како све то постиже?

– Отац ми је, још као малој девојчици, често говорио: „Кћери, моја, дан је дуг, траје цела 24 часа, имај то у виду“ – каже.

Шта рећи? Не знамо шта кажете ви, драги читаоци, али ми остајемо без речи!

Иначе, Милана нема своју фејсбук страницу, нема ни инстаграм, једноставно уместо преко друштвених мрежа, са својим пријатељима дружи се непосредно, у амбијенту где може да чује шта они кажу, али  да чује и себе. – Не идем на сплавове и на места где од прегласне музике не могу да чујем себе и своје сопствене мисли – каже.

Шта Милана, студент генерације Стоматолошког факултета у Панчеву,  препоручује будућим студентима овог факултета, али и свим младим људима који намеравају да крену путевима спознаје света око себе у било ком његовом формату?

-Да знају шта хоће, да то што хоће и воле, да умеју да препознају праве од оних других вредности, да буду истрајни и да знају да је све у њиховим рукама и њиховој глави и да све може кад се хоће и има јасан циљ пред собом. Нема универзалног рецепта за успех, али у сваком од њих учење, и то учење у правом смислу те речи, њихов је неизоставни састојак  – јасна је, као и у свему, Милана Чабрило, која ће у септембру, и званично, постати најбољи студент Стоматолошког факултета, генерација 2013. година.

С. Батало