Сећање
Седамнаест година од смрти Зузане Халупове
НАЈПОПУЛАРНИЈИ СЛИКАР ДЕЧЈЕ ДУШЕ
• Мала Ката у розе хаљини је њено дете које никад није имала
У непрегледној банатској равници, ту, надомак Панчева, у Ковачици је живела Зузана Халупова, прва жена наивни сликар, који је ручни рад заменила кичицом и бојом. Наивним сликарством почела је да се бави релативно касно, у 40. години свога живота, и за 36 година уметничког рада постала је славна и ненадмашна – готово синоним за ковачичку школу наиве.
Рођена је 8. фебруара 1925. године, а умрла 1. августа 2001. године. На годишњицу њене смрти присећамо се нашег последњег сусрета, пре двадесет година, крајем септембра 1998. године.
Њен атеље чиниле су сликарски сталак и столица у кухињи поред прозора. Ту је проводила највећи део дана, сликајући најчешће у друштву својих комшија и пријатеља из суседства причајући им о својим путовањима и сусретима са „занимљивим људима“ из готово целог света. Спонтано су навирала њена сећања на људе и догађаје из Женеве, Токија, Париза, Монтреала, Братиславе, Прага, Њујорка, Јерусалима, Бостона, Хонгконга, Београда.
МАМА ЗУЗАНА
Деца су била главни мотив уметничког израза Зузане Халупове. На њеним сликама је живи свет несташне деце, њихов смех и игра. Наравно, на свакој слици је и мала Ката. Мала Ката у розе хаљини је њено дете које на јави никад није имала.
„Како нема деце, највише се радујем оној са мојих слика. Она су на улици, у дворишту, поред реке, на ливади, за столом или, пак, поред пећи. И увек су једра и румена“, говорила нам је Зузана Халупова, додајући да „једном приликом, на отварању изложбе речено је, између осталог, да сам ја најпопуларнији сликар дечје душе у наивном сликарству“. Када је говорила о деци увек јој је лице било озарено, као да у стварном животу облачи малу Кату у традиционалну словачку ношњу.
САРАДЊА СА УНИЦЕФОМ
Зузану Халупову су красиле многе племените особине, тако је и многе своје слике дала у добротворне сврхе. Била је приложник Уницефа и Унеска, Црвеног крста и многих других хуманитарних организација. Под покровитељством Уницефа многе од њених слика биле су на новогодишњим честиткама које су обишле читав свет, а сав приход био је намењен гладној и незаштићеној деци света.
После посете Јерусалиму 1980. године, Зузана Халупова на своја платна преноси мотиве из Библије. Била је изврстан познавалац Старог и Новог завета. На платнима са библијском тематиком опет су у првом плану деца.
У библиотеци Зузане Халупове имали смо прилику да видимо на десетина издања Библије на многим језицима света, а многа су старија од једног века. Има и много књига са филозофском тематиком, али и књиге које осликавају живот и дело саме уметнице.
Зузана Халупова оставила је на нас утисак једне изузетно срдачне и отворене особе. С њом у причи човек се врло брзо нађе на свим меридијанима, јер њена сећања навиру као плима, да би се увек, на крају, вратила деци и својој Ковачици. Ту је био и сав њен свет најразличитијих мотива и дугиних боја расутих на платну.
(Старт 013)
