Истраживања

ВИЛИНИ КОЊИЦИ БЕЛЕ ЦРКВЕ И ОКОЛИНЕ

Пише: Емануел Веверица

Вилини коњици (лат. Odonata) су група инсеката о којој се у нашој земљи мало зна. Нису довољно истражени због чињенице да се генерално свим инсектима није посветило довољно пажње и није им се придавао велики значај, а познато је да су инсекти врхунски биоиндикатори загађености животне средине и управо станишта на којима су присутни у великом броју одлични су показатељи да је та средина чиста и није у већој мери уништена негативним утицајем човека.

Од 2017. године почео сам активно да пратим и откривам занимљив свет инсеката, пре свега вилиних коњица у општини Бела Црква. Док сам се претходне 2016. године бавио искључиво птицама, списак мојих интересовања за живи свет Беле Цркве и њене околине  у наредним годинама се полако проширио на инсекте и сисаре.

Све је почело доласком врсног познаваоца овог реда инсеката, великог природњака и фотографа  Карла Хубера из Аустрије, који и сам има корене из Беле Цркве. Била ми је част угостити га и од њега научити врхунске ствари везане за ове инсекте, који су стари око 320 милиона година и који су успешно преживели ледено доба.

Озбиљнијег истраживања вилиних коњица у нашој општини до сада није било. Знало се да постоје неке врсте, али колико, које и где, није се тачно знало. Откривање тих врста је дугогодишњи процес који захтева љубав, време и стрпљење и био је потребан скоро свакодневни боравак у природи од краја марта па до новембра месеца (пошто се неке врсте јављају у пролеће и рано лето, а неке крајем лета и почетком јесени).

Господин Хубер је сваке године долазио по једном у Белу Цркву, углавном у мају или јуну и заједно смо обилазили многе занимљиве локације по целој општини. Када он није био ту, ја сам бар три пута недељно обилазио терене, фотографисао и бележио пронађене врсте.

Места која смо обилазили су шаренолика, али свакако су сва била везана за воду, јер без воде нема ни ових прелепих створења. У њој се они рађају, живе свој водени живот и из ње израњају где након изласка из свог „воденог одела“ почињу да лете као прави мајстори невероватним брзинама, са сјајним акробацијама ловећи свој плен у лету и чувајући своју територију.

Најзанимљивије је увек уз реку Неру где је највише врста и регистровано. Скоро све присутне врсте су забележене управо поред реке Нере. Остале занимљиве локације где се могу срести вилини коњици су: река Караш код Јасенова, Бара Ђурица, тј. део Рамсарског подручја „Лабудово окно“, Фабијански поток код Чешког Села, извор Сига, али и канал Јаруга код Кусића који нас је пријатно изненадио налазима.

У 2017. години смо господин Хубер и ја пронашли, фотографисали и пописали 34 врсте вилиних коњица од укупно 64 колико је регистровано у Србији. То је обећавало да ће наредне године донети још нових врста, јер клима, вегетација и вода су апсолутно одговарале нашим малим пријатељима.

Следеће, 2018. године откривено је још 7 врста, што укупно износи сјајну 41, од укупно 64 врста вилиних коњица у Србији. Све врсте које су откривене су се већ налазиле као пописане у Србији, тако да није откривена ниједна нова врста за нашу државу, али што се тиче Беле Цркве и њене околине скоро све су новооткривене и нама вредне.

Досадашња истраживања су показала да има наде да се у наредним годинама пронађу још неке занимљиве врсте које до сада нисмо имали прилике да видимо. Можемо слободно рећи да је општина Бела Црква у самом врху у Србији по броју врста вилиних коњица, што ме наравно чини поносним, али и одговорнијим и забринутијим за даље очување наше природе.

Наше реке, језера, шуме, ливаде, пашњаци и брда се морају сачувати како би и даље могли да се хвалимо како имамо нешто што многи већ одавно немају, а пре свега природу која је прелепа и пуна живота. Надам се да ова открића неће бити узалудна и да ће на крају бити овенчана једном прелепом књигом која ће користити свима нама, али пре свега генерацијама које долазе и у које се сви ми уздамо.

(Аутор је истраживач, фотограф…)