Више од приче

Јасна Крсмановић, мастер професор српског језика и књижевности, дипл. филолог – компаратиста и песникиња

МОГУ И ХОЋУ ДА ПРОХОДАМ, MOГУ И …

• “Многи су ми говорили: ти не можеш, ти не можеш… а мама ми је говорила: ти можеш и ти хоћеш“  и… Као прва у генерација завршила је мастер студије и са чистом десетком одбранила мастер рад на новосадском Филозофском факултету  • Говори енглески, француски и шпански, а ускоро јој излазе четврта и пета књига песама

ЕВО нас у Вршцу. У Абрашевићевој улици. Дошли смо да посетимо једну девојку и једну мајку. Девојка,  од рођења живи са  дечијом церебралном парализом, не хода и креће се помоћу инвалидских колица, а њена мајка је нераскидивим ланцима везана за њу. И тако већ 27 година.

Ово је прича, коју је најпре испричао живот, на свој начин, како само то он  уме, не питајући се ни зашто ни због чега. Прича о једној кћерки, која је јача од тог живота, и једној мајци, која је, по казивању те исте кћерке, јача од челика. Увек, и у свакој прилици. Али пођимо редом.

Јасна Крсмановић, то је та кћерка, која је јача од живота, рођена је пре 27 година у Ужицу. Прва четири разреда основне школе завршава у Бајиној Башти, а пети, шести, седми и осми разред у Вршцу. А онда…

Пре него кажемо шта је било „онда“, не можемо а да не поменемо неке људе, које су деца  учитељима звала. Нећемо им помињати имена, не заслужују, рећи ћемо само оно што о њима говори више од имена и презимена. Нека то, ипак, каже Јасна.

-Да, било је случајева када су неки учитељи, ако тако могу да кажем за њих,  замерали мом учитељу што ме је примио у школу у инвалидским колицима. Није ми било лако, али сам скупила снагу, рекавши себи „опрости им боже, не знају шта раде“ , и наставила – прича Јасна. „Кад прођем поред њих, они сагну главу“, каже.

И ПЕСНИКИЊА

Прву, како каже „озбиљнију“ песму, Јасна је написала са 13. година. Под истим називом као и та песма, „Могу и хоћу“, као њена прва књига, осваја чак четири награде:  КОВ- ову (2004), награду Гордане Брајовић (2006) Трагом Васка Попе“ Општине Вршац ( 2006.) године, награђује прву  књигу ,,МОГУ И ХОЋУ“, која је добила  и Витезову награду (2008).

Године 2010. Јасна објављује и другу књигу: „На крилима јастука“, а три године касније и трећу, ону посвећену мајци, „Жена јача од челика“.

Ускоро ће се појавити и четврта, која носи назив „Кључ“, као и пета,  „Хвала ти бако што постојиш“, посвећена Јасниној покојној баки Радмили Јовановић.

Јаснине песме објављиване су у многим зборницима и часописима, а сем песама пише и филмске сценарије, а имала је и пет премијера у Народном позоришту у Вршцу.

   Рекосмо, нећемо помињати имена таквих, али ћемо, с особитим задовољством, поменути име тог учитеља, коме нису сметала Јаснина инвалидска колица. Он се зове Будимир Јанковић, коме није било тешко да чак из Бајине Баште дође и  на Јаснин 18 -ти рођендан и на  промоцију књиге ,,НА КРИЛИМА ЈАСТУКА“ 2010. године у Вршцу.  Шта Јасна каже о том учитељу и том човеку, пре свега?

-С тим мојим најдражим учитељoм сам и даље у контакту, сјајан је то човек, прави пример правог педагога, који је увек био уз мене, бодрио ме да истрајем, учио оним вредностима које трајно остају у човеку, и које му у тренуцима искушења увек „прискоче“ у помоћ како би наставили пут до свог циља. Ја сам тај пут, уз свесрдну подршку моје самохране  мајке, сама одабрала, али ми је подршка тог човека и енергија коју ми је on давао и те како значила, и хвала му на томе. Када сам бранила мастер рад, он, нажалост, није могао да дође, извињавао се када смо се чули, поручујући ми, са нескривеним задовољством,  да му је „срце сада пуно“, баш као и моје – прича Јасна, чији говор из очију казује понешто и више и од самих речи.

Наставимо причу где смо малочас стали. Код онда.

Завршила је Јасна основну школу и онда се нашла пред још једном животном дилемом.  Како у инвалидским колицима у средњу школу, кад архитектама није падало на памет да има и оних који би да иду у школу иако не могу да ходају! Али то је већ друга прича! Вратимо се ми овој нашој, када је Јасна, замислите, 2008. године стигла чак до Подгорице, у Ресурсни центар за дјецу и младе, где је, четири године касније,  стекла звање правно-административна техничарка.

Али не идемо још из Подгорице. Због Црногораца, овог пута. Е, ти неки Црногорци су, за разлику од неких Срба, нажалост, видели Јасну и много даље од њених колица, и на основу њене песме „Ако пожелиш“, снимили спот „Сањајмо заједно“, и то у извођењу познате црногорске естрадне уметнице Андријане Божовић (погледајте на јутјубу, уживаћете). И не само то. Школа је одштампала и њену трећу књигу песама, под називом „Жена јача од челика“, а коју је посветила, нисте погрешили – својој мајци, жени јачој од челика. У дословном смислу.

И ЧЛАНИЦА

Јасна је активан члан Вршачког књижевног клуба, затим, Вршачке афирмације уметника „ВАУ АРС“, Удружења за церабралну и дечију парализу „Сунце“ из Новог Сада, као и Новодаског удружења студената са инвалидитетом и вршачког Удружења параплегичара и квадриплегичара „Параквад ВШ“.

    Да, Јасна је већ у 13 години почела да пише песме, али о тој песничкој страни Јаснине личности, мало касније.

Завршетак средње школе био је само део Јасниних амбиција. Мали део. Те 2012. године, са пуно емоција и носталгије, напушта Црну Гору, и враћа се у Србију, у Нови Сад, где уписује Филозофски факултет, одсек компаративна књижевност  са теоријом књижевности, да би 9. септембра из зграде факултета изашла са дипломом дипломираног филолога – компаратисте.

Ако сте мислили да је ту крај приче, нисте добро мислили. Јер Јасна не би била то што јесте кад би стала на оном делу пута до кога многи, не да не стигну, него и не мисле да њиме крену. Али Јасна наставаља даље. У јесен, те 2016. уписује мастер академске студије на одсеку за компаративну књижевност са теоријом књижевности. Са просеком од 9, 71 Јасна пријаљује рад под називом „Позоришна, филмска и радиодрамска адаптација као основа мултимедијске обраде наставне јединице Кир Јања Јована Стерије Поповића“. И, под менторством проф. др Софије Кошничар, 9. јуна, ове 2017. године, као прва у генерацији, после мање од годину дана, са оценом 10, по други пут, са дипломом, излази из зграде Филозофског факултета, овог пута оном на којој пише да је Јасна Крсмановић стекла звање Мастер професора српског језика и књижевности.

И   ПРИЈЕМ

Градоначелница Вршца Драгана Митровић и чланица Градског већа Татјана Николић организовале су за своју суграђанку Јасну Крсмановић, мастер професорку српског језика и књижевности, свечани пријем у вршачкој Градској кући.

-Јасна је најбољи пример како се треба борити и залагати за остварење својих циљева“, рекла је градоначелница, додајући да ће Град Вршац увек подржавати  овакве вредности.

   А оно што у дипломама, ни једној ни другој,  не пише, то је да Јасна, сем што је стручњак за српски језик, зна енглески, француски и шпански језик.

И, то је све оно што је зависило од Јасне. И њене мајке.

Оно што, међутим,  даље не зависи само од ње, то је посао за њу.

-Иако ме живот није мазио,  активан сам  члан овог  друштва. За све што сам постигла у животу посебну захвалност дугујем мојој неуморној и храброј мајци Зорици, која ме је разумела увек када ми је разумевање било најпотребније, која је била уз мене увек када ми самоћа није пријала, која ме је  охрабривала увек када би ми храбрости понестајало. Поред ње, додатну енергију давала ми је и моја сестра Соња, а уз њу и моје најдраже сестричине Тијана и Андреа, поред којих сам ја поносна и радосна сестра и тетка, и увек ће тако и остати – говори о својима најближима Јасна, која је, нажалост, заувек изгубила оца када је имала само 15 година.

                 МОГУ И ХОЋУ

                  Могу и хоћу да волим,

                  могу и хоћу да се смејем,

                  да сањам и да љубим.

                  Могу и хоћу   да учим,

                  да се дружим и да будем срећна,

                  да будем велики човек.

                  Могу и хоћу да будем глумица,

                  могу и хоћу да проходам

                  и ову песму посветим себи.

(„Многи су ми говорили: ти не можеш, ти не можеш… А мама ми је говорила: ти можеш и ти хоћеш, само ти треба воља, љубав и вера  и тако је настала песма „Могу и хоћу“  – каже Јасна. И не само песма, кажемо ми).

Посебну захвалност, осим непревазиђеном учитељу Будимиру Јанковићу, дугује, каже,  и својим професорима, који је нису гледали као  особу са инвалидитетом,  него као у особу са посебним квалитетима и који су јој помогли да ти квалитети дођу максимално до изражаја.

И дошли су.

С. Батало