У посети…

Мирослава Чатлајић, в. д. директора ОШ „Доситеј Обрадовић“    Опово     

ДЕЦА СУ СМИСАО И СВРХА ЖИВОТА

    • Директор комуницира са наставницима, родитељима, друштвеном заједницом и у сваком сегменту комуникације треба да приступи са пуно пажње и комуникацијских вештина, да буде стрпљив, професионалан и доследан, а што се тиче деце, она су…

    Основну и средњу школу завршила је у Кикинди, а потом у Сомбору и Учитељски факултет. Враћа се у своју родну Кикинду и свој први радни ангажман остварује у тамошњој основној школи као вероучитељ, да би убрзо исти посао наставила и у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Опову. Упоредо с овим послом, у Мађарској је у српским основним школама учила децу српском језику, да би онда…

Наша саговорница је Мирослава Чатлајић, од пре три и по месеца, директорка ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Опову, за сада у в. д. статусу.

    –За рад са децом првенствено ме је мотивисала љубав према њима. Рад са децом пружа ширину, креативност, истовремено дајући нам нове идеје и подстичући и наш развој. Изазов је подстаћи свако дете да развије своје потенцијале, и тај изазов посебно мотивише, а што се тиче новог посла на директорској функцији, за тај посао је најважније стално развијати сарадничке односе и толеранцију, која је темељ свега осталог – истиче директорка Чатлајић, на самом почетку нашог разговора.

    Питамо је да нам нешто каже о историјату школе, као и о данашњој „личној карти“.

    -Прва школа у Опову почела је са радом око 1770. године, као дашчара, да би 1861. године почела са радом прва школа сазидана од чврстог материјала.

    Данашња ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Опову почиње са радом 1982. године. Заједно са издвојеним одељењем у Сефкерину, школу похађа 565 ученика, са којима ради 12 наставника разредне наставе, 32 предметна наставника, а ту су и педагог, психолог, дефектолог и библиотекар. Школа има 22 учионице, велику и малу фискултурну салу , свечану салу, библиотеку са фондом преко 9000 књига, стоматолошку ординацију , информатички кабинет, кухињу, канцеларије и друге пратеће просторије – набраја наша саговорница, очито задовољна свим тим, а онда следи и логични наставак:

    -Осим обавезних, ученици изучавају и низ изборних предмета, а имају и слободне наставне активности. Наши ученици учествују на свим такмичењима које организује Министарство просвете и увек постижу запажене резултате. Захваљујући тим резултатима, били смо домаћини регионалних такмичења за српски језик и биологију, а ове године били смо домаћини у међуокружном такмичењу у кошарци.

    Наши ученици, као и запослени, активно учествују, а често и сами организују разне хуманитарне, спортске и културне манифестације – истиче директорка Чатлајић, додајући да је и сарадња са родитељима на завидном нивоу, што је од не малог значаја за успешан завршетак заједничког посла.

    А што се тиче комуникације на релацији ученик – наставник и евентуалних шумова у том односу?

    –Комуникација на релацији ученик – наставник је веома важна и огледа се у пажљивом слушању, уочавању и коментарисању позитивних особина, јавном саопштавању заслужених похвала, разумевању потреба ученика, елиминисању страха од евентуалних грешки, повратној информацији.

    Само отворен, непосредан и искрен разговор има васпитни утицај, а ученици разговарају искрено ако се уз наставника или учитеља осећају слободно и неугрожено. Такође, и на релацији директор – наставно особље важна је успешна комуникација, као и међу свим запосленима и представља и једну од димензија задовољства послом и има бројне важне импликације на организационе активности у школи , што је чини основним делом организационе културе – напомиње директорка Чатлајић, истичући да „директор, на првом месту, треба да буде отворен за сарадњу и да буде у стању да осигура оптималне стручне и радне услове.“

    –Директор комуницира са наставницима, родитељима, друштвеном заједницом. У сваком сегменту комуникације директор треба да приступи са пуно пажње и комуникацијских вештина, да буде стрпљив, професионалан и доследан, како би све препреке успешно савладао и како би се рад у школи реализовао на најбољи могући начин – каже наша саговорница, у приметном сагласју са говором тела.

    Не можемо да пропустимо а да не подстакнемо нашу елоквентну саговорницу да нам нешто каже и о сарадњи са родитељима:

    –Родитељи често имају превелика очекивања васпитног утицаја школе на децу. Заправо, многи професионални педагози потврђују мој утисак да највећи утицај на дете има породично окружење. О томе како да има корист из школе на свим нивоима, социјалном и образовном, па чак и на духовном, дете учи из самог живота у кући, далеко више него из било каквих интелектуалних објашњења. Родитељи треба да настоје да обезбеде деци што потпуније образовање. То може значити додатне часове музике, неке спортске активности, време за одмор или различите заједничке породичне активности, тако да у животу деце постоји што већа уравнотеженост између интелектуалних напора и мање захтевних облика свесног учења – напомиње директорка Чатлајић.

За крај, како то већ обично чинимо, питамо је за њен животни мото:

–Мој животни мото јесте да су деца смисао, сврха и радост нашег живота, јер као што је наш нобеловац Иво Андрић рекао „У деци се обнавља и чисти река човечанства“ – одговара, са осмехом задовољства, Мирослава Чатлајић, в. д. директора ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Опову и мајка троје деце.

    Збиља је тако, и само они који тако мисле прави су учитељи, наставници, професори, директори школа...

С. Батало