Јарослав Хрубик, председник Општине Ковачица
БАШ ЈЕ ЛЕПО ИСПОД КОВАЧИЧКОГ НЕБА
· Није било лако, било је пуно проблема, ратова… а онда је по доласку нас Словака у Ковачицу наступио економски напредак после много година невоља, тако да данас Словаци под ковачичким небом имају свој дом – каже Јарослав Хрубик, а поводом 220. годишњице насељавања Ковачице Словацима
Ковачица ове године обележава 220 година од насељавања Словака, који су у подручје Ковачице дошли из Ечке, а коју су ту стигли из околине Будимпеште, да би 1802. године, због тешких услова живота, чак и недостатка воде, њих око хиљаду, започели свој нови живот насељавањем Ковачице, а четири године касније и Падине.
Иначе, историја Ковачице је била и те како бурна, почев од проласка Татара, који су иза себе остављали пустош, па тако и овде, па онда Турака, па Мађара, Румуна, Немаца, затим српских граничара, 1751, а педесет и једну годину касније долазе Словаци.
Миграције ту нису стале, долазе нови ратови, нове миграције, да би данас у општини Ковачица остали сви они, сем Турака и Немаца. Турци су отишли јер су изгубили освајачке ратове, а Немци, јер је њихова земља порекла изгубила оба светска рата, па им се ту није остајало.
Двеста двадесет година од доласка првих Словака у Ковачицу, Општина је обележила свечаном академијом, одржаном 14. маја, али и бројним другим културним манифестацијама са пригодним садржајима, којима није крај, а све с циљем приказивања живота Словака „испод ковачичког неба“, како гласи и назив култне представе, која је премијерно изведена, тог 14. маја, на свечаној академији.
Згодан повод, да баш са тиме започнемо наш интервју са Јарославом Хрубиком, председником Општине Ковачица.
· Да искористимо назив представе која изведена на свечаности обележавања јубилеја, како су се Словаци сналазили „испод ковачичког неба“ и како им је данас?
– У оквиру свечане академије која је одржана 14. маја, а поводом значајног јубилеја који ове године прославља Ковачица, премијерно је изведена и представа „Испод ковачичког неба“.
Овај музичко – сценски приказ говори о доласку Словака у Ковачицу, настанку места, али и о проблемима и изазовима са којима су се некадашњи становници Ковачице суочавали. Није било лако, било је пуно проблема, ратова… а онда је по доласку нас Словака у Ковачицу наступио економски напредак после много година невоља. Организовала су се удружења, спортски клубови, удружења грађана из области културе, Радио Ковачица, градила се црква, као место саборности народа који је свој дом нашао на овом простору.
Данас Словаци под ковачичким небом имају свој дом.
· Општина Ковачица је позната по својој мултикултуралности, која је то формула успеха за пример за све сличне средине?
– Узајамно поштовање и подршка. То потиче од локалне самоуправе са једне стране и неизоставно од људи који у одређеној локалној заједници живе. Наша улога као локалне самоуправе је да равномерно подстичемо активности различитих друштвених група, удружења, клубова, и на тај начин омогућимо својим суграђанима да представе своје активности у својим областима, било да је то култура, спорт или било ког другог облика грађанског активизама. Да наши суграђани немају мотивацију да искажу своје таленте, вештине, да КУД-ови не раде, или да људи покрећу друштвене акције, локална самоуправа не би ни имала шта да подстиче, овако, то је један коплементаран однос који постаје све богатији како године протичу. У том процесу важно је неговати различитост, односно, мултикултуралност и развијати међусобно поштовање свих култура које живе на овом простору.
· Шта локална самоуправа чини на плану да мултиетничност успешно функионише у свим сферама друштва?
– Општина Ковачица сваке године издваја средства за суфинансирање активности, односно, пројеката удружења грађана. У области културе то је два милиона годишње, у области реализације пројеката од јавног значаја, то је такође два милиона динара. Наравно, поред тога, издваја се за пољопривреду, спорт, верске заједнице. Ово истичем, јер је само једна од полуга које општина Ковачица, као локална самоуправа, има да равномерно подстиче развој свих националних заједница на њеној територији.
Свака национална заједница има потребу да очува своје наслеђе, културу, уметност, да унапреди стваралаштво, и многе од њих имају манифестације које су изузетно обогатиле туристичку понуду општине Ковачица.
· Који су то најзначајнији облици сарадње Словака из Ковачице и осталих места са својом матицом – Словачком Републиком?
– Сарадња са Словачком Републиком је данас снажнија него икад. За радове на Дому културе у Падини, Канцеларија за Словаке у дијаспори одборила је два пројекта Општине Ковачица, укупне вредности 200.000 евра. Општина Ковачица је издвојила још додатних 8.800.000 динара. Од ових средстава ради се ПВЦ столарија, део унутрашњих грађевинских радова, укључујући и водовод и канализацију.
Канцеларија зна колико је нама важно решавање овог питања и веома ми је драго што су нам помогли у овој мери, јер је Дом културе „Михал Бабинка“ у Падини један је од највећих у Војводини.
Велика је част и што је Галерија наивне уметности добила медаљу за допринос у ширењу и неговању културе и традиције Словака од Канцеларије за Словаке у дијаспори током прославе 220 година од доласка Словака у Ковачицу.
· Како оцењујете улогу наиве у препознавању Ковачице у светским оквирима и да ли се на том плану припремају и нови кораци?
– Ковачица је метропола наивне уметности. Дакле, улога наиве је кључна. Да није сликара аутодидакта, Општина Ковачица данас не би имала ову ласкаву титулу. Познато је да је Општина Ковачица, у сарадњи са Галеријом наивне уметности, Домом културе из Падине, Галеријом „Бабка“ покренула процес да се наивно сликарство Словака нађе на листи нематеријалне културне баштине Унеска.
Сигуран сам да ћемо сви заједно успети у томе. Постоји још планова за унапређење простора у коме раде и излажу наши сликари, али о томе биће прилике да раговоримо, и то ускоро.
(Старт 013)
