Хајдучица

Мирослав Маричић, директор ОШ „Јован Јовановић Змај“

ПРВО ЂАК, ПА ПРОФЕСОР, ПА ДИРЕКТОР!

• А и отац му је био директор ове школе

• Рачунари, повезани на интернет,  у свакој учионици, а опремљени кабинети за шест предмета

Основну школу је завршио у Хајдучици. После завршеног Машинског факултета, на којем је био редован студент, ванредно завршава и Технички факултет „Михајло Пупин“ у Зрењанину. После неколико година проведених у привреди, 2002. године враћа се у школу у којој је стекао основно образовање, овог пута као као професор, и то  математике, информатике и ТИО. Маја 2016. године изабран је за директора, у истој школи у којој је на истој функцији био и његов отац у време кад је он био њен ђак.

Наш саговорник је Мирослав Маричић, директор ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Хајдучици.

Али прво да се вратимо мало у историју. Основна школа у Хајдучици основана је, по досељавању Словака из Њитре,  као словачка државна школа, још 1810. године. Настава се, разумљиво, изводила на словачком језику, а први учитељ био је Јан Бењач. Убрзо, после досељавања и немачких протестаната почиње и настава на немачком језику, да би онда, 1926. године, била сазидана и прва школска зграда,  и то управо на месту првобитне словачке државне школе.

Настава на српском језику започиње 1921. године, досељавањем српских добровољаца из Лике и Херцеговине, оних који су, као учесници у пробоју Солунског фронта, од краља Петра I добили по пет хектара земље и створили своју Колонију у Хајдучици.

Школа је више пута мењала и локацију и име. Садашња зграда школе, са фискултурном салом и помоћним просторијама, саграђена је 1968. године, а садашње име, Јован Јовановић Змај, носи од 1996. године.

Од 16. маја 2016. њен директор је Мирослав Маричић.

-Одмах по имовању на директорску функцију започео сам послове на побољшању стања у школи, и кад је у питању уређење простора и споља и изнутра, и кад је у питању опремљеност кабинета и сама организација наставе  с циљем подизања квалитета наставног процеса, у свим његовим сегментима – истиче директор Маричић.

И шта је урађено?

Од средстава добијених од Покрајине извршена је набавка рачунара, који су постављени у сваку учионицу, у матичној школи у Хајдучици и у издвојеном одељењу у Старом Лецу. Сви рачунари су повезани на интернет, како због увођења е-Дневника, тако и због подизања квалитета наставе на виши ниво.

-Затим је комплетно сређена фискултурна сала, и зидови и паркет, а исцртани су терени за одбојку и кошарку. У дворишту школе имамо два терена, један за фудбал и један за кошарку. Терени су осветљени рефлекторима, тако да могу да се користе и у вечерњим часовима – каже наш саговорник, очито, са нескривеним задовољством. Али то није све.

– Зграда школе је комплетно окречена, и споља и изнутра, и  матична, у Хајдучици и она у Старом Лецу, а избетониране су и све прилазне стазе, тако да је избегнута свака евентуалност повређивања ученика, а да бисмо смањили трошкове електричне енергије, у школи смо постепено замењивали „обичне“ са ЛЕД сијалицама, чиме смо смањили потрошњу струје по том основу за више од осам пута –напомиње директор Маричић, додајући да се редовно набављају савремена дидактичка средства, како би квалитет наставе био на што вишем нивоу, што је циљ сваког оног ко свој педагошки и просветарски посао схвата озбиљно, а „ја и моје колеге га збиља схватамо и више него озбиљно“.

С. Батало

Пројекат “Пландиште јуче и данас – оно што остаје”  суфинансиран је из буџета Општине Пландиште.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.