Интервју

Катарина Николић Ралић, директорка Општинске народне библиотеке Опово

ЖИВОТ И СТВАРИ СЕ НЕ ПОДРАЗУМЕВАЈУ

• Моји сарадници често кажу да имам луде идеје, али истина је да од тога све почиње. Не постоји нешто што не можете да урадите, ако довољно желите – напомиње Катарина Николић Ралић, директорка, списатељица, драматуршкиња…

Катарина Николић Ралић је директорка Општинске народне библиотеке Опово, у чијем је саставу и надалеко позната Галерија „Јован Поповић“, као и Културни центар Опово.

На директорској функцији је од јуна 2017. године, а осим што је, практично, на челу три културне установе, стиже и да пише романе, драме, кратке приче, сценарија за позориште, филм…

Добитница је награде „Хартефакта“ за најбољи драмски савремени друштвено -ангажовани комад. Има тога још, али пређимо на питања.

— Како, из директорског угла, оцењујете 2024. годину са становишта планираних циљева на стварању што повољнијег културног амбијента у општини Опово?

– Ова година је била година изазова, али смо задовољни што смо успели да одржимо све пројекте које смо започели пре неколико година и радујемо се њиховој даљој имплементацији. Посвећујемо исту пажњу како главним активностима нашег центра, а то су изложбе, концерти, представе, тако и пратећим програмима, као што су: Креативни клуб Опово, ликовне радионица за одрасле, хор ХармониУм и др. Ове године смо имали преко 60 радионица, угостили смо уметнике из земље и иностранства, пружили простор за развој локалне продукције и омогућили нашим најмађим суграђанима бесплатне садржаје.

— Које су то манифестације оставиле највише трага?

– Ове године обележили смо 30 година манифестације „Ствараоци Опово“, на коју смо веома поносни.

Изложба ликовних стваралаца Општине Опово је традиционална колективна изложба која се одржава сваке године. Ову манифестацију, која из године у годину привлачи велики број учесника и посетилаца, покренуо је ликовни педагог Славко Антић, 1994. године, а наставио је, својим доласком, академски сликар и директор Пал Дечов.

Изложба је, пре свега, имала циљ да окупи житеље Опова и изложи радове аутора различитих професионалних и аматерских опредељења. Прву изложбу Ликовни ствараоци Опова организовали су 22. маја, на дан прославе сеоске славе Свети Никола, и од тада она се обележава сваке године на овај дан. Назив изложбе промењен је 2019. године у Ствараоци Опова како би обухватила што већи број уметничких форми и техника.

— Да ли сте задовољни интересовањем младих за културне програме и колико они у њима активно учествују?

– Трудимо се да обезбедимо садржај прилагођен различитим старосним групама. Поред радионица за децу, организовали смо и радионице вештачке интелигенције за одрасле основце, али смо и активно учествовали и радили на томе да што више младих људи охрабримо и укључимо у локалну заједеницу кроз културу и образовање, изложбе и др. Наша врата су увек отворена да чујемо њихове и идеје и подржимо их у раду. Такође, истичем да велики број наших спољних сарадника је из наше општине, што пружа контекст за формирање једне групе интелектуалаца у месту у којем живимо и на тај начин брже и ефикасније делујемо.

— Шта је то што Вас, који сте, практично, на челу три културне установе, највише мотивише у послу?

–За мене је успех кад видим да су садржаји посећени, а од велике важности ми је да комуникација са суграђанима остане транспаретна, да свако може да се распита, предложи и разговара са мном, јер култура не припада институцији, нити мени, припада свима нама, нашим грађанима.

— Који су највећи изазови, а шта највеће задовољство?

– Моји сарадници често кажу да имам луде идеје, али истина је да од тога све почиње. Не постоји нешто што не можете да урадите, ако довољно желите. То, наравно, значи да искоритите своје знање, вештине и искуство, радите на себи, али и научите кад је прави моменат за све. Па чак и за луде идеје. Веома сам срећна кад чујем да људи из целе Србије причају о нашој Галерији, и што се многи враћају у наш крај. Такође, радује ме кад можемо да учинимо нешто за све те људе и упишемо се у њихова сећања.

— Библиотека, на чијем сте челу, је и општинска и народна, успевате ли то и да потврдите, посебно кад су у питању млади?

–Библиотека је већ одавно преузела различите улоге, те је престала да буде само место где се позајмљују књиге. Већ годинама се залажем за програме у којима су укључени наши најмлађи суграђани јер сматрам да се култура негује од најранијег доба. Ми сада креирамо простор и радимо са децом и покушавамо да на креативан начин, а у духу модерног времена и нових тенденција, објаснимо значај културе и колико је њена улога важна за развој једног друштва. Наша библиотека има преко 70.000 књига, поседујемо модерну читаоницу и пријатно окружење за све љубитеље књиге и уметности. Ове године оформили смо Читалачки клуб, који воде наши библиотекари и на тај начин ослушкују потребе наших корисника.

— Ваша порука младима?

-Мој савет младима је: радите оно што волите и никад не дозволите да се ствари подразумавају. Живот се не подразумева. То важи не само за младе.

— Којим се мотом руководите у животу?

-Моји пријатељи знају да волим филозофију… Платона и Канта… рецимо да би мој мото био негде између оних „лудих“ идеја и разума. Будите отворени према свету, могућностима, људима. То пружа контекст да се догоде невероватне ствари.

Можда се изненадите.

С. Батало