Незаборавник

Миховил Михаљевић – он је започео регулацију панчевачке вароши, и не само то…

И ШКОЛЕ И НАРОДНА БАШТА И БОЛНИЦА И…

• Био је командант Бригаде у Панчеву од 1816 – 1831. године и за то време много тога урадио за Панчево и Панчевце, али нажалост…

Свако време има своје градитеље, одважне људе у градитеље који подижу и обликују један град. Као један од вредних ликова градитеља Панчева, које је потребно осветлити јесте свакако бригадни генерал Миховил Михаљевић.

Рођен је 1. јануара 1770. године у Светом Ивану у Хрватској. После свршене кадетске школе у Винер Нојстату (1788. године) Михаљевић је служио у 6. Вараждинској граничарској регименти. Учествовао је у борбама против Турака и Француза истакавши се својом храброшћу и стратегијом због чега је брзо стицао чин за чином. Као генералмајор, он је 1816. године дошао за команданта Бригаде у Панчево, на којем је положају остао све до 22. фебруара 1831. године, када је постао подмаршал и командант Дивизије у Лавову, у Галицији. У истом својству служио је још и у Будиму и Темишвару, све до 1842. године када је постао генерал артиљерије и био пензионисан. Умро је у Темишвару 9. марта 1845. године.

За време свог 15-годишњег службовања у Панчеву, Михаљевић је много допринео улепшавању града. Од њега потиче прва регулација вароши, калдрмисање улица, постављање тротоара и канализација. Прелазе преко јарака обезбедио је ћупријама, док је имућније грађане приволео да граде куће од цигле и да их покрију црепом. Он је 1819. године основао нову Математичку школу и довео јој за наставника одличног професора, капетана Јозефа Цибурга, под чијим је руководством добро напредовала. Већ 1826. година сазидана је Девојачка школа, док је 1828. године отпочела са радом Повторна школа, у којој се подучавало недељом, па се зато звала и недељна школа. За изостанак из школе биле су предвиђене и казне. Засадио је на хиљаде и хиљаде корисног дрвећа како у граду тако и ван града, на друмовима. Његовом иницијативом и личним заузимањем изграђена је 1829. године садашња Народна башта која представља један од најлепших украса овога града. Башта се простире на површини од 16 јутара.

Полагање тротоара почело је у Панчеву 1820. године, а 1824. калдрмисана је Мала пијаца, док се касније отпочело и са калдрмисањем улица. 1830. године подигнута је Региментска болница, која и данас постоји као Општа болница, с лепим парком испред ње и с великим двориштем.

У том периоду статистички Панчево изгледа овако:  Године 1794 град има 679 домаћинства са кућом и 150 без куће. Трговаца је било 49, а занатлија 189. Би­ло је 433 српска презимена, 241 немачких, 120 румунских, 15 чешких, 13 мађарских, 3 грчка и 2 талијанска. По вероисповеати 3232 православних и 1356 католика. Годи­не 1801 број домова износи 819, а 1802. године имају Панчевци 2959 комада крупне стоке, 516 телади, 9966 оваца, 40 коза и 659 свиња. Брашно мељу два воденице и 14 сувача. Године 1817  има 1338  породица са кућом 1400 без куће.и укупно 8962 ста­новника, од којих су 305 обртника са 217 трговачких и занатлијских помоћника и шегрта. Гостионичара има 46. Године 1819. има 6376 православних, 2649 католика, 34 евангелиста, 11 реформата и 29 Јевреја. Укупно 9099 душа. Од 1819 – 1847. године број становника  попео се на 12.236. Од тога трговаца је било 242, а занатлија 564. Кућа је би­ло 1668.

Михаљевић је био врло образован, правдољубив и проницљив човек који је за Панчево и Панчевце урадио много, и то не само за његово улепшавање, него и за развој његовог привредног и духовног живота. Панчевци су га сматрали својим доброчинитељем, што су истакли у својој посвети угравираној у златној бурмутици коју су му подарили приликом његовог одласка из Панчева. Најзад, Михаљевић је једногласним закључком градског комунитета 13. новембра 1842. године изабран за његовог почасног грађанина.

На плафону ходника зграде некадашње Бригадне команде у Панчеву (сада кућа адвоката Душана Ћурчина) налази се медаљон са портретом Миховила Михаљевића. Овај портрет је рад Константина Данила који је у то време радио иконостас панчевачке Успенске цркве.

Још 1869. године у Панчеву се образовало једно друштво са циљем да му се подигне споменик, као и зграда у Народној башти која би служила за приредбе и предавања, те водила бригу о улепшавању саме баште. Ова намера Панчеваца се, нажалост, није никада остварила.

Панчево и Панчевци су и после одласка генерала Михаљевића наставили са развојем. Тако је 1833. године завршена  доградња Српске основне школе. Идуће године проширена је и Девојачка школа, а 1837. године проширене и дограђене су још три основне школе. Пет година касније отворила је учитељица Јелисавета Дамјановић своју приватну троразредну девојачку школу, а 1847. године уведен је у Панчеву педагошки течај у коме се спремало приправнике за учитељску службу.

Велики утицај генерала Михаљевића осећао се и надаље, тако је 15. септембра 1833. године положен камен темељац за нову зграду Градског комунитета или Магистрата.

Милан Јакшић

(Сва права задржавају Старт 013 и аутор)