Више од хобија

Бранислав Цицуљ Циле, бродомоделар

МОЈИ БРОДОВИ ПЛОВЕ ТАМО ГДЕ ТРЕБА

• Бродомоделарство је хоби који захтева и време и стрпљење али доноси и многа задовољства, посебно када ваш брод заврши на другом крају света или усрећи неко дете

Бродови познати из историје, кинеска џунка, највећи једрењак на свету и бројни бродови југословенског бродарства само се део колекције Бранислава Цицуља Цилета, бродомоделара који се овим занимљивим хобијем бави од далеке 1983. године када је урадио свој први брод у боци. Од тада је успео да уради мноштво бродова и иако данас ради на свом стотину и другом броду, признаје да не може набројати све делове брода, али да их ипак добро познаје.

– Овим хобијем сам почео сасвим случајно да се бавим и свој први брод сам урадио пратећи упутства из некада веома познатог часописа “Уради сам”. После прва два брода направио сам пар година паузе и онда, опет случајно, наишавши на једну занимљиву боцу поново сам почео да радим бродове и то на основу слика из календара Југословенског речног бродарства. То ми је постао хоби који ме држи до данас – каже за наш лист члан Удружења бродомоделара и макетара “Панон” из Панчева. За израду једног брода у боци потребно је и до пар месеци рада, много стрпљења и добар вид, каже он и, кроз осмех признаје да има велику диотрију, једним делом и због свакодневног рада са веома ситним деловима модела бродова које ради ручно, без машина.

Иначе, бродомоделарство осим времена није захтеван хоби. За бродове постоје шеме, сировине попут дрвета липе, бамбуса, фурнира и тканине за једра су доступне а алат за бродомоделарство не постоји већ се, како каже наш саговорник, користи све оно што може да помогне у сложеним операцијама састављана брода у боци. Иако постоје многе технике, Циле каже да свако ради неким својим стилом, онако како је научио и признаје да и данас скупља трикове од других моделара и то само посматрајући њихове радове. У томе му данас интернет много помаже: – На интернету сам склопио и пријатељство са једном Рускињом која је морнар на највећем једрењаку на свету, руском “Седову” који има чак четири једра и импресивну дужину од 178 и по метра. Када ми нешто није јасно на шеми брода, она ми тај део фотографише па ми на тај начин помаже – открива нам Циле показујући модел овог брода и са осмехом каже да је он модел овог брода урадио баш онако како он изгледа, у црној боји, али да је “Седов” ових дана скинут са сувог дока где је био на сервису na кoмe је офарбан у бело. Он каже да се труди да све бродове, по правилу уради баш како они изгледају или су изгледали пошто многи историјски бродови данас не плове.

Од свих његових урађених бродова, многи су као поклон отишли на разне стране света. Тако је један пре више од 15 година поклоњен некадашњем амбасадору Немачке у Србији, који је много помогао да се обезбеде средства за реконструкцију СОШО “Мара Мандић” из Панчева, где је наш саговорник провео свој радни век. Други брод је, такође као поклон из захвалности за помоћ Веслачком клубу из Панчева отишао у Канаду, а трећи је завршио у Ирској где су га понела деца учесници Специјалне олимпијаде која се одржавала у тој земљи. И то су они за које се зна где су, многи су продати па је, без обзира на вођење списка бродова и њихових фотографија у чему је Бранислав темељит, немогуће знати где су завршили.

И у бродомоделарству постоје такмичења, а Цилету је, на Светском првенству одржаном у Ријеци пре неколико година, због ситне несавршености на боци измакла бронзана медаља који је касније освојио на Отвореном првенству Русије. Иначе, за учествовање на такмичењу у Ријеци везана је занимљива прича: – Председник нашег удружења ме је оданде назвао и питао да ли мој брод може поклонити нашем конзулу у том граду који им је обезбедио смештај па је тако један мој брод завршио тамо. Када је тај конзул одлазио са те дужности, он је тај брод, да не би завршио у неком депоу када дође његов наследник, послао за Панчево по једној Панчевки која је тада радила у конзулату тако да се брод вратио у наш клуб после неколико година – објашњава Циле. Он је пре пар година своје бродове изложио у панчевачком Музеју током Ноћи музеја и ту изложбу су посетили и ученици Марине школе у којој је он радио. Тада су му сва деца, као део те изложбе, оставила по неку поруку на папиру,  а на којој га је један ученик замолио да му за рођендан поклони брод. И он је то и урадио, пронашао је то дете уз помоћ њиховог наставника и, 15. октобра, на рођендан тог дечака,  отишао је у школу и поклонио му брод што је, како је емотивно и сам тај дечак рекао, једини и најлепши поклон у целом животу. То је још један мој брод који је завршио на правом месту, каже Бранислав Цицуљ Циле, бродомоделар.

И. В.