Вршац – незаборавник
Епископ Теодор Несторовић – Свети Теодор Вршачки
ЊЕГА ВРШЧАНИ СЛАВЕ КАО СВОЈУ СЛАВУ
• Свети Теодор је један од ретких светаца у чијем имену се налази и назив једног града
Сви знамо за Први и Други српски устанак. Оба су била у прве две деценије претпрошлог века. Али да ли баш сви знамо и за Банатски устанак, који се збио још у 16. веку, 1594. године.
Вратимо се три године уназад, када су почеле чарке на границама Хабсбуршког и Османског царства. Две године касније, пошто Турци нису успели да освоје Сисак започео је и тринаестогодишњи, тзв. Дуги рат, између хришћанских војски предвођених Светим римским царством и Хабсбуршком манархијом и Турака. Срби су у том рату били, разумљиво, на страни Аустријанаца.
С пролећа 1994. незадовољство српских хришћанских милиција које су биле у служби султана, као и неких хришћанских спахија почело је да се испољава све отвореније. Онда су решили да иду и корак даље. Окупили су се на граници са Трансилванијом, којом је владао кнез Жигмунд Батори, турски вазал, како би у своје редове примили на стотине српских хајдука, који су ионако у тим крајевима били већ више него активни.
Након пљачкања трговачких каравана, али и самог становништва, а онда и спаљивања Вршца, појединачне акције незадовољног српског становништва претвориле су се у општенародни устанак широм Баната. Устанак је, те 1594. године, предводио управо вршачки епископ Теодор Несторовић, и то заједно са војводом Савом Темишварцем. Устанак се муњевито ширио тако да је обухватио готово шест стотина села широм Баната, и то је био највећи српски отпор Турцима, све до 1804. године и Првог српског устанка.
Одмах на почетку устанка пало је неколико турских утврђења, освојена је и спаљена тврђава у Новој Молдови, затим дрвена тврђава у Панчеву, онда је похаран данашњи Зрењанин, тада вакуф Мехмед-паше Соколовића, па Тител, па…
Турци су у почетку мислили да ће устанак лако угушити, па га нису превише озбиљно схватали. У бој су слали некакве резервне војсковође, али када су видели да устанак поприма много озбиљчније намере, у бој шаљу војску ппд вођством Мехмед-паше, анадолског беглербега, који средином јула 1594. успева да устанак угуши.
Устанак је угушен и због тога што је трансилванијски кнез Жигмунд Батори био под јаким утицајем протурске струје међу својом властелом, али и због чињенице да се устанком није руководило само из једног места (Вршца), него и из Зрењанина, тако да је нејединствена команда у великој мери допринела бржем слому устанка. Узгред, и Зрењанин слави Светог Теодора Вршачког као своју славу.
Део вођства српских устаника, на чијем је челу био епископ Теодор, слала је поклисаре Баторију, обећавајући му верност „спахија, кнежева и целог српства“, нудивши му чак и српски трон, док је зрењаниски део вођства устанка послала у Беч Ђорђа Раца да тражи подршку од Аустрије. И шта су урадили Трансилванци, а шта Аустријанци? Први су српским устаницима, уз моралну подршку, послали само официре, док су ови други упутили два одреда, од којих је један завршио пут већ на „пола пута“, пошто су га пресрели Татари са Крима и уништили.
Освета Турака због онога што су устаници учинили била је страшна. Читав простор Баната, не само онај у Србији, него и онај у Румунији и Мађарској, сравњен је са земљом, опустошен, а становништво масовно побијено. Оне који су успели да побегну од Турака, чекали су Татари…
Уследила је и језива освета над иницијатором и једним од вођа устаника, епископом Теодором. Њега су Турци , по наредби темишварског паше који га је ухватио, живог одрали и онда спалили на ломачи. А онда, уследила је још једна турска освета. Са националне стране, свакако и најдалекосежнија. Због тога што су устаници носили барјак са ликом Светог Саве, Коџа Синан-паша је наредио да се мошти Растка Немањића – Светог Саве донесу из манастира Милешева у Београд, како би биле
јавно спаљене.
Четири века после устанка, епископ Теодор Несторовић проглашен је за свеца и заштитника Епархије банатске. Одлуком тадашње Скупштине општине, од 1997. Свети Теодор Вршачки се сваког 29. маја слави као слава и Дан Вршца. Шест година касније, на Вршачком брегу освештан је и Храм Светог Теодора Вршачког, а од 2009. године, на предлог владике Никанора, његово име носи и главни Градски трг у Вршцу.
СиБ
Пројекат „Вршац некад и сад – оно што остаје“ суфинансира Град Вршац.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају
ставове органа који је доделио средства.
