Предања

Насеља јужног Баната – Ватин

А ЦИРКУЛАРИ НА ВЛАШКОМ!

• Зашто су српске вршачке владике слале  Ватину циркуларе на влашком, иако је то било чисто српско село!?

Предања о насељу – По казивању старих људи, Ватин је био најпре пусто место. Затим је 1781. године старо село Радованце прешло на ово данашње место, а, осим  тога, дошле су фамилије из Србије, из села Фатине. Неколико је фамилија из Радованца отишло у Моравису (из Моравице је отишло 27 српских и 7 румунских фамилија у Дежан, а неке фамилије у Мраморак). Овде су Срби по насељењу направили цркву посвећену Св. Арханђелу, од које и сад стоји престо од камена, лево од данашње цркве, која слави истог свеца.

Зграда у којој је Велики бирт, некада Коморска кућа, у Ватину зидана је још 1744. године. То је урезано више врата на зиду који одваја двориште од гувна. Зна се да је то била кућа у којој се скупљао државни десетак: од хране, вина, марве и другог. И кућа и штала из тог времена и сад стоје, само поправљене и под црепом (уместо под шиндром).

Српске вршачке владике слале су Ватину циркуларе на влашком језику у целој првој половини 19. века (и сад су у ватинској цркви две књиге тих циркулара) иако је то било чисто српско село, свештеници Срби и све књиге вођене су на срспком језику.

Старине – Хумке у атару: Умка од „ватреног млина“; веле, на источној страни села, поред пруге, и сад од њега налазе цигле. Поред Селишта је Умка код два камена, јер су у њој пободена два велика камена. Прича се да су ту закопани Срби који су изгинули у борбама с Турцима приликом једног од српских досељавања овамо.

Идући Великој маргити, близу негдашње спахијске земље, налази се место Селиште, и на њему неки каменови на хумци с десне стране, испод Старих винограда; то је пашњак и не зна се ништа о том Селишту, тамо нису ништа пронашли.

У средини села памте више камених крстова, као омање гробље, од којег и сад стоји један камени крст без натписа. Налазе на много места гробове и костуре.

Нова црква је зидана 1873-4 године. Има протокол крштених од 1778. до 1797. године и у њему се село свуда зове Фатина. Тако и у протоколу венчаних 1798-1802. и у протоколу крштених 1794-1812. Тако и у свима даљим црквеним књигама до 1840 године и даље.

Најстарије гробље је у једној башти (Кешенског) у селу. Има један камени крст од шкриљца. Нико не зна откуд то гробље и чије је. Налазили су често људске кости. Старо гробље служило је пре 34 године, а сада има ново, подаље од села. Код цркве, до школског зида је камени крст.

Топоними – Називи у селу. Мали сокак, Велики сокак и трећи – Кертиз, коме нико не зна објашњење.

Од истока, с десне стране су Ливаде (ораница и сенокоси), а с леве Бела бара (ораница), према Малом Жаму. На југозападу су Леје (биле некад баште); Брег (попина сесија и даље); Обровац (ораница); Садови (Ораница, а били виногради); Срари виногради (били виногради, већином ораница), Селиште (до бегеја, ораница и ледина); Фаркаждин (ораница); Медвед-салаш (ораница) и у њему отока (низина) и Матица; Стари Бегеј (стари канал); Рит (заиста рит), Поповски рит се звало 130 ланаца у данашњим великим ливадама, јер су то држали калуђери (дато им на уживање) манастира Месића и сељаци су им носили аренду (жито, кукуруз и сено), а био је и државна-коморска својина.; после га је држава продала и прелазио је у разне руке, па је, најзад, пошто је спарцелисан, предат селу, а сад се зове Велике ливаде и Иберланд.

(Срби у Банату, Јован Ардељановић, 1927)