На кафи са…

Др Драгољуб Цуцић, директор Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин“ Панчево

СВИ ОНИ ЗНАЈУ ДА НИШТА НЕ ЗНАЈУ!

• Прве године рада Центра било је 212 полазника, да би последњих година тај број стигао и до 600, и то основаца и средњошколаца, не само из Панчева и околних места, него и из Вршца, Кикинде, Новог Сада…

Све је почело те 1998. године, амбициозно, разуме се, како доликује. И у јеку припрема поче бомбардовање. Шта сад? Ипак, боље је бринути како сачувати живу главу него о томе како ту главу што успешније користити. А после бомбардовања ваљало је размишљати. О свему, баш.

Онда је, са новим веком, уследио и нови почетак. Тадашњи директори Рафинерије и Азотаре, Радован Пешикан и Миралем Џиндо, свака им част, нису одустајали. Подршка талентованим ученицима није смела изостати. Не због Рафинерије и Азотаре, не због садашњости, него због будућности те деце, а с њом и будућности свих нас. Јесте да се велики умови рађају, али њих треба и љуљати! Част изузецима, али један је Пупин!

Али није довољно само подржати једну добру идеју, треба је и спроводити, дати јој смисао, наћи прави склад између форме и садржине, размишљати данас за сутра и сутра за прекосутра, а све то у окружењу оних који су другачији од других, који увек хоће више, и данас и сутра. Није то лако. Али… да, то није оно „али“ што девојци срећу… већ оно „али“ што тој девојци широм отвара врата да до своје среће дође идући својим одабраним путем, са што мање препрека док не стигну до отворених врата. А онда ће они већ знати шта ће с њима.

Те 2003. године, бригу о томе како што брже и лакше стићи до тих отворених врата, како при том развити све своје способности, како оне видљиве, тако и оне прикривене, како постати свој на своме, како свој таленат искористити на најкреативнији начин у најбољем правцу… да , ту бригу преузима Драгољуб Цуцић, професор физике, али пре свега, човек са визионарским способностим, са свим оним особинама које красе људе који увек виде један корак даље, па и онда када се испред назире зид.

Двадесет и једну годину касније, на наше посебно задовољство, наш домаћин је управо тај човек, др Драгољуб Цуцић, директор Регионалног центра за таленте, на понос Панчева, јединог таквог центра у Војводини.

Уз домаћинску кафу гледамо около наоколо, врло инспиративан амбијент, свуда по зидовима признања, награде, у овој или оној форми, а централно место заузима, ко други, портрет великог Михајла Пупина, чије име Регионални центар за таленте с поносом носи већ две и по деценије.

-Прве године рада Центра било је 212 полазника, да би последњих година тај број достизао и до 600 основаца и средњошколаца, не само из Панчева и околних места, него и из Вршца, Кикинде, Новог Сада, јер ми смо једина установа овакве врсте у Војводини и једна од шест у целој Србији – каже наш домаћин, истичући да га све оно што ради испуњава посебном врстом задовољства, оном која превазилази оквире личног самопотврђивања, сваког дана у све већој мери.

Од нашег саговорника сазнајемо да полазници Центра ништа не плаћају, ни часове наставе, углавном викендом и углавном у просторијама Гимназије „Урош Предић“, ни честе екскурзије, ни честа камповања … баш ништа. Довољан је њихов мотив, таленат и њихова посебност и амбициозност.

Неко ипак мора да плаћа?

-Свакако, главни финансијер је оснивач, тада Општина, а сада Град Панчево, који из свог буџета плаћа двоје стално запослених, као и 45 предавача, а део средстава обезбеђујемо сами кроз разне пројекте, а имамо и спонзоре, међу којим је и панчевачки Затвор, који нам редовно обезбеђује оброке за Филмски камп у Делиблатском песку, што је и те како значајна подршка – напомиње Цуцић, додајући да су у току разговори са Министарством науке на ту тему.

Разговор морамо полако да приводимо крају, јер наш домаћин мора да иде на свечаност доделе награда најбољим студентима, онима са просеком преко 9. А после те угодне свечаности треба да се припреми за дуг пут, најпре у Пореч, па у Пакрац, па… Тамо ће, у Хрватској, на позив тамошњих српских друштава, одржати више предавања, и то потпуно бесплатно, што је још једна потврда личности човека кога главним животним путем води идеја помоћи људима на њиховом путу ка успеху, све остало је на споредним путевима.

Зато за крај, а пошто је припрема научно-уметничког подмлатка основни циљ активности Центра на чијем је челу, нашег домаћина питамо ко је од досадашњих полазника стигао до највиших научних врхова?

-Сигурно је да не могу знати баш за све, знам да се двадесетак наших полазника налази на највишим позицијама у Мајкрософту, знам за Огњена Тошића, са две бронзане и једном сребрном медаљом са светских олимпијада из математике, да би за осам година, преко Кембриџа и Оксфорда, већ стигао до Лондона, и запослио се као врхунски стручњак у угледној светској компанији.

Међу најуспешнијима у Центру је и Марко Шушњар, који је као средњошколац побеђивао на разним такмичњима, да би, 2017. године, догурао и до 2. места у свету из физике. Најновији успех је прво место Душана Младеновића, гимназијалца из Панчева, на светском такмичењу из историје – подсећа нас др Драгољуб Цуцић, већ у журби, тако да му са задовољством захваљујемо на издвојеном времену, уз све честитке за све оно што више него успешно ради.

С. Батало