На кафи са…

Катарином Николић Ралић, директорком Општинске народне библиотеке Опово

ДЕТЕ ПРИРОДЕ У ЧУДЕСНОЈ ШУМИ!

Завршила је Факултет драмских уметности, написала је четири романа, на десетине прича, а од јуна прошле године на челу је Општинске народне библиотеке, која је и музеј, и дом културе, и позориште, и галерија, а у њеном саставу је и спомен-соба Зорана Петровића и…

Општинска народна библиотека у Опову основана је 1996. године, као самостална установа културе и по много чему је јединствена установе такве врсте, не само у јужном Банату.

Наиме, поред своје основне, библиотечке делатности, ова установа се бави и музејским активностима, затим организовањем позоришних  и биоскопских представа, концерата, фестивала… И не само да се свим тиме бави, под њеним окриљем је и  Галерија „Јован Поповић“, која је основана 1970. године, а од прошле године и Дом културе (сцена „Драган Бјелогрлић“). У оквиру Библиотеке је и Спомен-соба Зорана Петровића, у којој су изложени каталози, књиге, лични списи и графике овог светски познатог академског сликара, родом из Сакула.

Готово двадесет година на челу Библиотеке и Галерије „Јован Поповић“ био је Пал Дечов, велики сликар и оснивач оповачке Ликовне колоније, која ће, временом постати највећа и најпознатија у Србији. Сем тога, он је је започео и послове на плану издавачке делатности. Прве две књиге у издању Библиотеке биле су посвећене успомени на Зорана Петровића, трећа је била друго издање књиге „Село Сакуле, а у Банату, да би онда…

Онда су се у издању Библиотеке појавиле и књиге „Казабланка“ и „Игре једног часа“, прва два романа  младе драмске уметнице Катарине Николић, Оповчанке, рођене у Панчеву 1988. године. Катарина је потом написала још два романа:  „Дете природе“ и „Чудесна шума“, као и више прича, које су објављене у збиркама „Лексикон божијих људи“ и „Сопствена соба за кратку причу“. Ни то није све. Она је и коауторка монодраме „Петар“, која је до сада играна на сцени Гиљотин театра у Стокхолму, Упсала театра у Упсали, као и на сценама у Културном центру Панчева и Битеф театра.

ЈОШ И ОВО

 Општинска народна библиотека у свом фундусу има 63.000 књига, а најстарија је Лексикон на мађарском језику из 1893. године.

По речима директорке, ове године Библиотека ће покушати да обезбеди средства за реновирање својих просторија, а у циљу унапређења рада и увођења дигитализације. Све то, разуме се, је у функцији, како квалитетнијег чувања библиотечке грађе, тако и подизања квалитета нивоа услуга за све бројније кориснике наших све разноврснијих услуга – напомиње  Катарина Николић Ралић, директорка, драмска уметница, списатељица.

Успешна  млада жена, нема шта, а уз то и шармантна и лепа, додали бисмо још, с разлогом. За насловну страну, нема шта. Како већ доликује. 

Е, сад се враћамо у јун 2017. године, на 10. седницу Скупштине општине Опово, да би се присетили речи председника Општине Опово др Зорана Тасића, кад је образлагао предлог за новог директора Општинске народне библиотеке.“ Наша је кадровска политика таква да увек предност имају млади и успешни, и тако ће бити и сада“, рекао је, између осталог, председник Тасић, и одборници су једнодушно за новог директора Општинске народне библиотеке изабрали, а после свега, кога другог, до – Катарину Николић Ралић.

Сада је март 2018. године и на кафи смо са… управо Катарином Николић Ралић, драмском уметницом, списатељицом и директорком Општинске народне библиотеке у Опову.Уз све честитке за све оно што је до сада постигла за својих 30 година, нашу елоквентну  саговорницу питамо шта је то што би посебно истакла у раду установе на чијем је челу у ових првих девет месеци.

-Оно што бих ја истакла, то је да се Библиотека, пре свега, труди да обезбеди што квалитетнији садржај за најмлађе посетиоце и да активно ради на едукацији младих људи наше општине, као и ширењу свести о значају културе, уопште. То подразумева врло студиозан рад на сваком сегменту наших програмских активности, како би при одабиру садржаја достигли највише критеријуме, стално потенцирајући потребу децентрализације културе и иновативности на њеној популаризацији – истиче директорка Николић Ралић.

Програм Општинске народне библиотеке, како смо већ на почетку истакли, односи се на активности у свим сегментима рада ове установе културе: сцене, галерије и библиотеке. На репертоару су дечје представе, најновији страни и домаћи филмови, вечерње представе реномираних позоришних кућа, уметничке изложбе, књижевне вечери…

-Прошла година протекла је у знаку позоришта и филма, као и дечјег стваралаштва, укључујући ту и набавку дечјих књига. После више од 20 година – истиче наша саговорница – биоскоп је поново активан у Опову, а ове године, уочи Светског дана филма, Библиотека ће организовати и изложбу „110 година од првог приказивања филма у Опову“. Сем тога, наставља директорка Николић Ралић, у 2018. нас очекују четири веће изложбе у Галерији „Јован Поповић“, као и неколико мањих, од којих бих сада могла да споменем изложбу Милете Попова „Пастел у служби би-папа“, као и ретроспективну изложбу у част нашег никад заборављеног Пала Дечова, док ћемо у време Мајских дана општине Опово, поред других активности, организовати и изложбу свих уметничких стваралаца са територије наше општине.

Што се активности у прошлој години тиче, треба свакако споменути гостовање „Атељеа 212“, са представама „Славна Флоренс“ и „Лице“, чиме је обележено отварање Дома културе, а остварена је и сарадња са београдским позориштем „Чарапа“, и то на пројекту „Лименкица – улазница“. –Овај пројекат – напомиње наша саговорница – имао је за циљ подизање свести о рециклажи кроз вишеслојни позоришни израз, и трајао је од септембра до децембра прошле године, уз изузетну посећеност и деце и одраслих.

Поводом обележавања Светског дана књиге, Општинска народна библиотека ће, каже њена директорка, организовати четвородневну манифестрацију (од 23. до 26. априла), са богатим културним садржајима. Између осталог, биће промовисана књига Јасминке Петровић „Лето кад сам научила да летим“, као и промоција младе списатељице Сање Савић и њеног романа „Неоштрине“, а програм ће обогатити  и дечји концерт класичне музике, чији ће  учесници бити деца са територије општине Опово.

С. Батало

Пројекат „Опово – сва четири насеља са све четири стране општине“ суфинансира Општина Опово

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства