Јужни Банат

Споменици културе од великог значаја

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВ. ПЕТРА И ПАВЛА У БЕЛОЈ ЦРКВИ

• Трговци су дали имање под хипотеку, али кад Црква  „стане на ноге“ да им врати 2.000 форинти

Српска православна црква Св. Петра и Павла утврђена је за споменик културе 1959. године, а за споменик културе од великог значаја проглашена је 1991. године.

Прва српска црква у Белој Цркви била је саграђена 1751. године од дрвета, а захваљујући прикупљеним прилозима. Била то тада мала брвнара од плетера, облепљена блатом. Ову цркву српски верници су користили до 1780. године када су из ње све покретне ствари пренете у новосаграђену монументалну цркву од чврстог материјала.

Изградња нове барокне цркве у Српском сокаку  (данас Светосавска улица) трајала је од Видовдана 28. јуна 1774. године, када је започет темељ, па све до 1780. када ју је освештао епископ вршачки Викентије Поповић. Она је изграђена од прилога српских верника и велику помоћ белоцркванских трговаца Хаџи Константина Ђурковића, Ласка Ружаја, Глигорија Стефановића, Георгија Турунже и Константина Варжија. Они су дали своје имање, покретно и непокретно, под хипотеку да би се градња цркве наставила и привела крају, а Црква, кад дође до новца, да им врати без камате износ од 2.000 форинти.

Црква је, иначе, једнобродна грађевина, са апсидом тролисне основе на источној страни, плитко испуштеним певничким простором и звоником изграђеним над западним травејем црквее, испод којег је улаз. У апсиди су три полукружно заведене нише, а у наосу и над хором изведени су сферни сводови. Сокл и кровни венац деле фасаду хоризонтално, а пиластри и профилисани оквири за прозоре вертикално. На западном прочељу изграђен је забат са волутама.

На северном зиду изнад средњег прозора налази се запис који говори о изради иконостаса и зидних слика: „Дрворезбар Аксентије Марковић урадио је конструкцију 1793, Павел Ђурковић, будимски сликар, насликао је иконе за време столовања Јосифа Јовановића Шакабенте, епископа вршачког, а Симеон Јакшић, житељ Беле Цркве, осликао је зидове и сводове 1810.“

Велику обнову комплетног сликарства иконостаса и зидова са позлатом извео је 1898. године Ђока Путник са сином Иваном. У цркви се налази плаштаница, која је везена у Бечу 1769. године, а припадала је старом храму који је постојао на месту данашње цркве.

(Према: Културно наслеђа Баната – европско наслеђе)

Пројекат „Бела Црква јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Бела Црква