Интервју

Бојан Бољанац, в. д. директора Дома културе “3. октобар” Банатско Ново Село

СВЕ РАЗНОВРСНИЈИ  КУЛТУРНИ ЖИВОТ НОВОСЕЉАНА

• Најпоноснији сам на чињеницу да смо у протеклој години довели Музичку школу „Јован Бандур“ из Панчева и отворили издвојено одељење – каже Бољанац

• Народни оркестар Дома културе је 2019. године  добио повељу као најбољи сеоски оркестар Србије

• По чему је карактеристичан новосељански Дом културе, од када постоји и на шта се из његове историје најпоноснији? Којим програмима се највише бавите, а шта је оно што би волели као ново увести у рад ове установе?

• Дом културе, од свог оснивања, 10. октобра 1958. године, пре тога је зграда служила као задружни дом, бави се културно уметничким садржајем и једина је установа таквог типа у Банатском Новом Селу. Поред свих секција које смо имали и имамо, највећа секција је свакако одувек била фолклорна секција са народним оркестром, која данас броји око 250 чланова свих узраста. У 2019. години смо отворили ликовну секцију, која је младим талентима и свима који би хтели да се опробају у сликарству пружила шансу да могу слободно да изразе своја осећања кроз платно и боје.

Прошле, 2020. године, у сарадњи са садашњим и бившим члановима секција Дома културе, успели смо у намери да направимо званичну интернет презентацију која ће свакако омогућити, поред друштвених мрежа, упознавање људи са нашом установом и садржајима које имамо. Такође, почели смо и са издавањем новина Дома културе које за циљ имају да упознају све оне који немају услова за друштвене мреже, и они буду у току са културним дешавањима у Банатском Новом Селу. Најпоноснији сам на чињеницу да смо у протеклој години довели Музичку школу „Јован Бандур“ из Панчева и отворили издвојено одељење у нашем Дому културе, а што ће омогућити свим младим људима да похађају ову школу у свом месту.  Поред школе, морам да споменем и наш народни оркестар који је током година постао својеврсан бренд Банатског Новог Села и крајем 2019. године смо добили златну повељу од стране Културно просветне заједнице Србије као најбољи сеоски оркестар Србије. Поред фолклорних концерата у нашој установи се у значајној мери презентују и друге ствари, као што су изложбе слика разних аутора до књижевних вечери, па смо тако имали част да угостимо мог драгог колегу, директора Дома културе из Старчева, Дарка Јешића, који је нашој публици представио свој роман „Виа Долороса“. Што се изложби тиче имали смо прилику да се више пута упознамо са радом нашег познатог академског сликара Емила Сфере, поред њега у галерији Дома културе излагали су и Маја Пољак Петровић, Милорад Божиновић, чланови ликовне секције Дома културе, и многи други. У наредном периоду у плану је подизање културних садржаја у виду концерата, изложби, књижевних вечери, представа…

     • Како је пандемија утицала на рад ваше установе и како се спремате за рад када се околности врате у нормалу? Шта су планови за наредни период и шта ћете понудити Новосељанима током летње сезоне?

    – Пандемија коронавируса је сад већ годину и по дана присутна како у Србији тако и у свету, и наравно да је успорила не само рад културе, већ и рад свих осталих сфера живота. Морам да се похвалим чињеницом да смо и у таквом невремену успели да одржимо висок ниво културно-уметничких садржаја и омогућили свима који прате наш рад да не остану ускраћени за програме које одржавамо. Од почетка године смо објавили на нашем јутјуб каналу и друштвеним мрежама бројне концерте што фолклорних ансамбала тако и концерте класичне музике.

Имали смо прилику да уживамо у звуцима гитаре професора Александра Антића, који је одржао прелеп концерт у нашој малој сали. Потом уследили су кларинетисти, тачније студенти Факултета музичке уметности, у класи професора Огњена Поповића, и концерт харфисткиње Ана Марије Франц. Велику захвалност дугујемо Зорану Симићу и Студију Суханек, који су концерте снимали и обрађивали. Планови за лето су углавном базирани на концерте фолклорних ансамбала и изложбе слика, а највећи акценат је бачен на реконструкцију велике сале која ће знатно подићи ниво културних манифестација.

    • Који су највећи проблеми са којима се суочава установа на чијем сте челу и какву сарадњу имате са локалном самоуправом, Градом, МЗ, другим установама у селу?  

• Највећи проблем са којима се наш Дом културе сусретао последњих петнаест година јесте недостатак велике сале, али ребалансом буџета Града Панчева у априлу месецу за 2021. годину опредељена су средства за реконструкцију велике сале Дома културе.

     Општи циљ пројекта реконтрукције сале је обогаћивање културног живота становника у Банатском Новом Селу, кроз унапређен квалитет српске и румунске културне понуде. Једина установа културе у Банатском Новом Селу имаће подигнуте техничке капацитете за одвијање програма и бити спремна за ширу регионалну сарадњу. Унапређење ће се постићи не само у инфраструктурном смислу, већ и у програмском, интеркултуралном и едукативном, с обзиром да ће Дом културе постати потпуно мулти-функционална средина, доступна особама са инвалидитетом и осетљивим друштвеним групама, са свим техничким садржајима неопходним за културну подршку развоју креативности младих и учешће у стварању и коришћењу културних српских и румунских садржаја. Реконструисаној великој сали Дома културе омогућиће се нова мулти-функционалност у смислу одржавања и пратећих програма који ће унапредити сарадњу Дома са многобројним појединцима, омладинским, културним, и међународним удружењима грађана, институцијама, као простор за остваривање програма које спроводе поменуте формалне и неформалне групе, установе и појединци у сарадњи са Домом културе.

Визија развоја културе Банатског Новог Села креирана је уз учешће културних радника и стручњака, уметника као и новосељанске публике. Велико хвала Граду Панчеву на подршци, као и Месној заједници Банатско Ново Село са којом имамо изузетну сарадњу свих ових година, а сигуран сам да ће та пракса и остати. Установе у селу треба да међусобно сарађују и да се помажу јер сви радимо и тежимо ка једном циљу, а то је унапређивање живота грађана и грађанки Банатског Новог Села, у сваком погледу.

(Старт 013)

Пројекат „Град Панчево – грађанин као кључни атер локалне самоуправе града“ су/финансирао Град Панчево