ПАРК У АЛИБУНАРУ ОВИХ ДАНА... а почело је од Марка Берлована

Људи и догађаји

Алибунар – кратка шетња кроз историју (2)

ОД ХУСАРА И ПАНДУРА ДО СПОМЕН-ЧЕСМЕ И…

• Пошта је отворена 1760, прва фабрика 1773, прва штедионица 1893, а прва пруга 1896. године
• Само првог дана по уласку Немаца у Алибунар убијено је 200 грађана, па убрзо још 800…

 

Настављајући кратку шетњу кроз историју алибунарске општине, ево нас и даље у 18. веку,  у Алибунару, где остајемо до почетка Другог светског рата и…

Да се подсетимо неких чињеница. Девета по реду пошта у Војводини, тада у „власништву“ Хабзбурговаца, отворена је у Алибунару, 25. маја 1760. године, што указује на значај овог, иако малог места, за функционисање манархије у њеном овом делу.

Иначе, до 1768. године, а на основу Леополдских привилегија, постојала је извесна самоуправа. Местом је управљао кнез, а унутрашњу службу вршили су и ред одржавали хусари и пандури. Прва значајнија фабрика основана је 1773. и то фабрика за производњу шалитре. Њоме је до 1808. управљала Немачко-банатска регимента, да би од те године постала деоничарско друштво. Престала је са радом 1868. године, да би њену зграду потом користило ПД „Напредак“.

НАЈПРЕ, КНЕЗ, ПА… председник општине и општинска управа

Улазимо у 19. век, када Алибунар има преко 3.000 становника, углавном Срба и Румуна, а само двестотинак Немаца и Мађара. За потребе Војне управе, 1835. године, преко Алибунара,  изграђује се камени пут од Вршца до Панчева. Револуционарне 1848. године, када се формирала тзв. Банатска република, и када су почели нереди у у селима око Алибунара, у Алибунару се организује логор под командом Димитрија Станимировића.

Године  1880. Алибунар има преко 4.000 становника, и од тада почиње бржи развој овог места. Већ 1882. године Лудвиг Гроб отвара прву апотеку, а први лекар у месту био је др Андреси. Убрзо, председник Општине Марко Берлован у центру насеља подиже и први парк. Месна штедионица отворена је 1893. године. Први директор био је Аурел Крачун, а после њега Ђорђе Крстић. На иницијативу Алојза Дадића, 1884. године оснива се Добровољно ватрогасно друштво, а прва железничка пруга пуштена је у рад 1896. године.

У периоду од 1895-1898. Алибунар је имао и свој лист који се штампао у Вршцу.

Што се тиче озбиљније политичке активности становништва, она започиње 1935. године оснивањем бројних политичких странака, од којих је најјачи утицај имала Радикална странка, која је имала 150 чланова и 700 симпатизера, и била у коалицији са Румунском странком. На челу странке био је Андрија Лозанов, трговац, а после њега Жива Дамјанов.

ПОШТА ДАНАС… а отворена је 1760. као девета пошта у Војводини

Оснивач и руководилац Демократске странке  (Давидовићеве) био је Тодор Кнежевић, адвокат из Алибунара, а на челу Самосталне демократске странке налазио се др Жарко Фогораш, лекар. Љотићеву странку водили су Паја Тубић и Ладислав Арт. Четничку странку основао је Божидар Ђорђевић. Иначе, пре ових странака, основана је Румунска организација „Астра“ , која се бавила питањима културе, а 1928. формирана је Оргаанизација сокола, под руководством Миленка Радисављевића, учитеља, Милована Трифуновића, чиновника и Лазара Милутиновића, трговца.

И, стижемо до почетка Другог светског рата.  Када су немачке трупе ушле у Алибунар, први метак се зачуо из кафане Немца Карла Сауера, када је Светозар Томић пуцао и убио немачког мајора, да би  Сауер скривао Томића све док није побегао из Алибунара.

Немци су тог дана, заузврат, убили преко 200 пролазника који су се случајно налазили на улицама Алибунара.

Те, 1941. године, организован је и Јужнобанатски партизански одред, да би после једне његове диверзантске акције, Немци за одмазду убили више од 800 Алибунарчана и Алибунарчанки, углавном жена и деце.

СПОМЕН-ЧЕСМА… сећање на 800 страдалих цивила 1941. године

У другој половини 1944. године борци Четвртог банатског одреда извршили су неколико успешних акција против окупатора, да би коначно, под налетом трупа Црвене армије и акција партизанског одреда немачке трупе морале да напусте Банат.

Трећи октобар је дан ослобођења Алибунара (тај датум у свом имену носи Основна школа у Локвама) од фашистичког терора. Поводом тридесете годишњице КПЈ Алибунар, 1959. године, у центру Алибунара је подигнута спомен-чесма са бронзаном фигуром борца на умору (рад вајара Јововића), која на свој начин подсећа на НОБ и последице терора од стране окупатора.

С. Батало

Пројекат „Алибунар јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Алибунар.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове јединице локалне самоуправе која је доделила средства.