Фонтана у Градском парку крајем 19. века (Фото:Википедија)

Вршац – незаборавник

Кратка историја настанка вршачког Градског парка

А ОНДА СЕ ОБРУШИЛО СТРАХОВИТО НЕВРЕМЕ…

• Један од најзаслужнијих за подизање парка био је градски саветник Адрија Васић

Дуг је и занимљив историјат настанка Градског парка у Вршцу. Место на којем је парк временом израстао, од давнина је служило за разна окупљања народа. Иначе, земљиште где се и данас налази Градски парк, тридестих година 18. века  припадало је једној француској племићкој породици и налазило се на територији политичке општине Вршац. Касније је земљиште, због дугова, тој породици одузето, да би га на лицитацији откупила новооснована општина уједињеног Вршца. Када је 1817. Вршац постао слободни краљевски град, парк је зван „Градски мајур“, да би непосредно пре револуционарне 1848. године постао и називом „Градски парк“. Парк је 1856. у потпуности засађен дрвећем, да би наредне године у њему почеле да се одржавају и разне манифестације.

Фонтана у Градском парку почетком 21. века
(Фото: Википедија)

Један од најзаслужнијих Вршчана за подизање парка био је градски саветник Андрија Васић, човек који је написао и прву историју Вршца. Године 1883. – или равно пре 135 година – основано је Друштво за одржавање парка. Пет година касније, што ће рећи пре 130 година, Вршац и околину захватило је страховито невреме, које је много наудило и парку. Али Вршачни су не само прегли да парк обнове, него су га и проширили на 12 хектара и изградили водоторањ, водоскок  и више павиљона.

Током Првог светског рата парк је у знатној мери оштећен, а и активности Удружења су биле престале, а тиме и брига о његовој заштити.

Парк је знатно оштећен и крајем рата 1944. када су алеје и цветне површине изровале тенковске гусенице неколико оклопних дивизиона немачке војске, чије је људство под лиснатим крошњама потражило заклон од погледа из ваздуха. Тенкови су натеривани преко претходно ископаних јама у које су тенкисти намеравали да се склоне у случају бомбардовања. Они су ускоро одјездили да бране Будимпешту од руске најезде, а Вршачанима је остало да ускоро, у слободи, отклањају последице тог рушилачког биваковања.

Паралелно са обновом парка изнад њега је изграђен и спортски стадион. Старо фудбалско игралиште, што ретко који млађи Вршчанин зна, налазило се близу железничке станице, али је и њега уништила немачка војска користивши терен за подизање барака.

Пројекат „Вршац некад и сад – оно што остаје“ суфинансира Град Вршац.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.