Незаборавник

Јован Стефановић Виловски, родоначелник хидрологије у нас, али и…

ЦРЕПАЈАЦ – ВИТЕЗ ОД ВИЛОВА

• Био је и један од најистакнутијих официра у биткама код Србобрана, Неузине и Вршца, пре 170 година

Ове године обележава се једна значајна годишњица – 135 година водопривреде јужног Баната. Годишњица вредна пажње, колико и дело Јована Стефановића Виловског, родоначелника хидрологије у нас.

Јован Стефановић Виловски је рођен у Црепаји 1821. године, као син граничарског капетана Дамјана Стефановића. Математичку школу завршио је у Панчеву. Од године 1838. радио је као мерни помоћник у премеравању ритова. Касније је радио за аустријски генералштаб као геодета и топограф. Године 1845. добио је чин потпоручника.

Управо нас дели 170 година од 1848/49, година које су биле пресудне  за српски народ у Војводини. У тим збивањима Јован Стефановић Виловски је имао значајну улогу. Учесник је Мајске скупштине у Сремским Карловцима и био је један од најистакнутијих официра српских оружаних јединица у биткама код Србобрана, Неузине и Вршца. Племићку титулу „витез од Вилова“ добио је за испољену храброст 1. априла 1849. у Вилову, у Бачкој, где је под његовом командом јединица одбранила село и победила троструко јачег непријатеља.

После напуштања војне службе, године 1865, Јован Стефановић Виловски посветио се научном раду. Био је први српски хидролог, а у историју хидрографије ушао је заједно са Антом Алексићем, такође рођеним у Црепаји. Писао је на немачком и српском језику, објавивши преко 60 научних радова у бечким, пештанским, сегединским, новосадским и београдским часописима.

Никола Петровић у својој студији „Јован Стефановић Виловски и његов рад на науци о водама“ (издање Хидротехничког института у Београду, 1954) наводи да се виловски први пут појављује са својим радом децембра 1871. године, када је Светозар Милетић у угарском парламенту представио његов пројекат великог одушног канала  Сатмар Арад – Паланка. Иначе, најзначајније дело Виловског је зборник под насловом „О водама“. У практичном раду Виловски се бавио регулисањем речних токова, заштитом од поплава и исушивањем ритова и низија.

Виловски се такође бавио и писањем војноисторијских студија. У такве списе спада и његова књига „Из живота једног ц.к. официра аустриско-серпског военог кора у години 1848 и 1849 народног устанка српског“. На сајму књига, одржаном 1997. године у Београду, Матица српска изложила је и нњегове „Мемоаре“.

Јован Стефановић Виловски је умро 1902. године у Бечу, где је и сахрањен. У његовој родној Црепаји нема, нажалост, улице са његовим именом.

(Старт 013)