Вршац

Легенда о Градској кући

А КАД СЕ СТАРАЦ, ИПАК, ВРАТИО СА ХАЏИЛУКА…

• Да се у овој кући више нико не роди, да у њој нико не поживи, да бораве само људи у црном и…

Вршачка Градска кућа, једно од најбоље очуваних здања које је сведочанство раног урбаног развоја и данас краси строги градски центар, представљајући, поред Куле и винограда, један од симбола ове јужнобанатске вароши.

Садашњи изглед Градске куће, који даје утисак складне целине, стопио је три објекта изграђена у различитим временским периодима. Највећи део комплекса чини магистратска зграда изграђена 1860. године за потребе ондашње власти, а по нацрту темишварског инжењераВиљема Бихнера и под надзором грађевинца Зигмунда Килера из Сегедина.

Другу целину чини мали део старе Анђелковићеве куће за коју се верује да је настала у другој половини 18. века. Из истог је доба и део здања са затвореним балконом  (еркером) на углу, кућа Вршчанина Ђорђа Љотића, зидана за потребе становања, која је до данас задржала све битне одлике грађанске архитектуре из доба барока.

За настанак овог дела градске куће постоји легенда у старим вршачким списима. Она казује да је ово здање изградио један Вршчанин, од новца који му је његов пријатељ, старац, са великим поверењем оставио на чувае пре одласка у свет. Наиме, последња жеља богатог старца, који није н иког свог, била је да пође у Јерусалим на хаџилук. Хтео је да посети христов гроб и окаје своје грехе. Све благо оставио је младом пријатељу Вршчанину, а када дође са овог путешествија да му овај врати његов новац. Ако старац умре негде у далеком свету богатство би припало младићу.

Време је пролазило, старац се није враћао, а младић, изгубивши стрпљење, поче да троши благо које је добио на чување. Изабрао је је најлепше место у граду и саградио кућу. Постао је велики господин, а на старог пријатеља одавно је већ заборавио.

Али једнога дана старац се врати са хаџилука и затражи свој новац. Младић се направи да не препознаје старца. Избацио га је на улицу као просјака, говорећи  му да је лопов и варалица. Разочаран у младића, кога је волео као сина, старац изрече клетву: „Да се у овој кући више нико не роди , да у њој нико не поживи , да бораве само људи у црном и да се у затвор претвори!“

По предањима и неким писаним траговима власник је зграду временом продао вршачком Магистрату и уселила се администрација у својим тамним униформама. Зграда више никада није служила за становање, а неко време у њој је био смештен и затвор.

Легенда или…

(Старт 013)

Пројекат „Вршац некад и сад – оно што остаје“ суфинансира Град Вршац.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају

ставове органа који је доделио средства.